Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ... ..., koga zastupa punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., ... ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 86/19 od 25.04.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 19.06.2019. godine

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE UVAŽAVA I PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 86/19 od 25.04.2019. godine, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu II- od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, okonča postupak po tužbi u tom predmetu, kao i da, u roku od 30 dana po isteku roka za odlučivanje o tužbi u tom predmetu, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim naloženim merama.

Obavezuje se Republika Srbija da predlagaču na ime troškova po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će mu biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će mu biti isplaćeni iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je preko Upravnog suda, dana 20.05.2019. godine, podneo Vrhovnom kasacionom sudu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 86/19 od 25.04.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog naknadu troškova postupka.

Predlagač u žalbi navodi da sudija Upravnog suda, prilikom odlučivanja o prigovoru radi ubrzanja postupka, nije ocenio celokupno trajanje postupka rešavanja ove upravne stvari. Ističe da je upravni postupak pokrenuo dana 19.01.2009. godine podnošenjem zahteva radi poništaja rešenja o eksproprijaciji, da je u toku postupka doneto devet prvostepenih rešenja, jedan zaključak i 10 drugostepenih rešenja, kao i da su vođena dva upravna spora. Smatra da celokupno trajanje postupka u ovoj upravnoj stvari, samo po sebi, ukazuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da sud žalbu uvaži, tako što će usvojiti prigovor predlagača i nadoknaditi mu troškove postupka na ime sastavljanja prigovora i žalbe od strane advokata.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzanja od momenta podnošenja tužbe 24.02.2018. godine do momenta podnošenja prigovora nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je Upravni sud pogrešno zaključio da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. u presudi Evropskog suda za ljudska prava od 18.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije, broj 7984/77). S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno drugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred upravnim organima ili drugim organima upravnog rešavanja, a u slučaju podnošenja tužbe se pravnosnažno okončava pred Upravnim sudom, sve to vreme do donošenja pravnosnažne odluke postoji za stranku određena pravna nesigurnost, pa se prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim stvarima upravni postupak i upravni spor posmatraju kao integralna celina.

U ovom konkretnom slučaju, predlagača je ukazao na to da je upravni postupak po njegovom zahtevu za poništaj rešenja o eksproprijaciji započeo 2009. godine, da se radi o eksproprijaciji parcele na kojoj se nalazi njegova porodična kuća zbog čega ovaj predmet za njega ima egzistencijalni značaj, da ima 87 godina i da se više puta obraćao Upravnom sudu urgencijama radi ubrzanja postupka. U ožalbenom rešenju Upravnog suda nijedan od ovih navoda predlagača nije ocenjen, ali je nakon njihove ocene Vrhovni kasacioni sud zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ovaj sud je pri tome imao u vidu da je predmet upravnog spora ocena zakonitosti konačnog rešenja o obustavi upravnog postupka do koje je došlo zbog navodnog propusta predlagača da u ostavljenom roku postupi po nalogu iz rešenja upravnog organa o prekidu postupka. Međutim, Upravni sud je u međuvremenu doneo presudu II-6U 3437/18 kojom je uvažio tužbu tužioca AA, ovde predlagača, i poništio rešenje o prekidu postupka, te i dalje traje neizvesnost predlagača o ishodu upravnog postupka radi poništaja rešenja o eksproprijaciji.

Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za odlučivanje o tužbi u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. sta 2. Zakona o vaparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a visina troškova utvređena je prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić