Prvostepeni sud je počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer pobijano rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati; nedostaci se ogledaju u protivrečnosti izreke razlozima rešenja i nepostojanju razloga o bitnim činjenicama.

Podnosilac zahteva je pokrenula postupak radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku navodeći da joj je pravo povređeno u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani Iv br.7234/10. Tim aktom podnosilac zahteva je kumulativno tražila: -da se utvrdi da je u postupku Iv br.7234/10 povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, -da se odredi rok u kome će izvršni sud okončati postupak prinudnog izvršenja -i da joj na ime naknade nematerijalne štete bude dosuđen iznod od 80.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da joj budu nadoknađeni troškovi postupka. Prvostepeni sud je usvojio prva dva zahteva, odlučio je ( stavom III izreke) da ne dosudi naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok o zahtevu za naknadu troškova nije odlučivao.

Odluku da podnosiocu zahteva ne dosudi naknadu nematerijalne štete odn. primerenu novčanu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku prvostepeni sud objašnjava da je podnosilac zahteva delimično naplatio svoje potraživanje te da u primarnom postupku (postupku koji je prethodio izvršnom postupku) nije odlučivano o pitanjima koja bi ukazivala da je podnosilac zahteva pretrpeo značajan gubitak. Za navedeno razmišljanje prvostepeni sud se paušalno pozvao na stav Evropskog suda za ljudska prava i stav Ustavnog suda, bez navođenja konkretnih odluka tih sudova

Zato je nejasno kojim činjenicama se prvostepeni sud rukovodio kada je primenom kriterijuma “značajne štete” odlučio da podnosiocu zahteva ne dosudi novčanu naknadu. Isto tako, nejasno je značenje navedenog kriterijuma kao i zbog čega je prvostepeni sud odluku o zahtevu doneo primenom kriterijuma, a ne odgovarajućeg materijalnog prava. Prvostepeni sud zauzima stav da primena kriterijuma “značajne štete” zavisi od stepena ozbiljnosti štete, a koja se procenjuje imajući u vidu materijalni (finansijski) značaj i važnosti predmeta za podnosioca. Pozitivno-pravni propisi ne poznaju taj pravni standard (kao uslov za dosuđivanje naknade nematrijalne štete), a sporno je i njegovo suštinsko značenje, s obzirom da ga prvostepeni sud nije jasno i potpuno objasnio. Prvostepeni sud, naime, definiše pojam “značajne štete” upotrebom, isto tako, nedovoljno određenog pojma “stepena ozbiljnosti”, pa je stoga nejasno na osnovu kog kriterijuma je odlučeno o zahtevu za isplatu primerene novčane naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koja povreda je utvrđena stavom I ožalbenog rešenja. Ako se pri tome uzme u obzir da pojmovi ozbiljna i značajna štete nemaju identično značenje odn. nisu sinonimi, nejasno je kako je prvostepeni sud odlučio o navedenom zahtevu podnosioca zahteva.

Kako je prvostepeni sud učinio navedenu povredu procesnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo rešenje u ožalbenom delu (stav III izreke) i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, kako bi utvrdio činjenice koje se tiču: složenosti (činjenične i pravne) predmeta u okviru kog je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, ponašanje podnosioca zahteva u tom predmetu, ponašanje državnih organa i značaj izvršnog predmeta za podnosioca zahteva, pa imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, kao i činjenicu da je podnosilac zahteva delimično naplatila svoje potraživanje u izvršnom postupku, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevu podnosioca zahteva za primerenu novčanu naknadu. Istovremeno će biti odlučeno i o zahtevu podnosioca za naknadu troškova postupka na koje podnosilac, u slučaju uspeha u ovom postupku ima pravo shodno pravilima o naknadi troškova postupka (odredbe čl. 150-173 ZPP), s obzirom da je troškove postupka tražila u svom zahtevu od 16.07.2014. godine i da žalbu protiv rešenja prvostepenog suda između ostalog izjavljuje zbog činjenice da istim nije odlučeno o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 401. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić, s.r.