Protiv prvostepenog rešenja predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Odlučujući o žalbi na osnovu čl. 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 sa izmenama), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu čl. 386. u vezi čl. 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), na osnovu čl. 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje čl. 8v Zakona o uređenju sudova i našao da je žalba osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede iz čl. 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, predlagač je 25.12.2015. godine Višem sudu u Beogradu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 73685/2010. Rešenjem R4 p 37/16 od 17.03.2016. godine Viši sud u Beogradu oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je SZR ..., čiji je vlasnik bio predlagač u ovom postupku, u svojstvu tužioca 21.05.2010. godine podneo tužbu protiv tužene BB iz ..., radi duga za izvršene građevinske radove. U postupku je zakazano ukupno 34 ročišta, od kojih su neka odložena iz različitih razloga (nedostatak procesnih pretpostavki, sprečenost sudije koji postupa u predmetu, radi jednovremenog saslušavanja parničnih stranaka, štrajka advokata i tako dalje). Radi se o složenom predmetu, odnosno dugu iz ugovora o izvođenju građevinskih i građevinsko-zanatskih radova na adaptaciji stambene zgrade. Prema iznetim razlozima, u radu parničnog suda nije bilo nepravilnosti i procesnih propusta, bez obzira na to što je zakazan toliki broj ročišta, niti je sud tolerisao zloupotrebu procesnih ovlašćenja od strane tužene. Sa druge strane, i sam predlagač (tužilac) doprinosio je odugovlačenju postupka podnošenjem neopravdano velikog broja podnesaka, što je činila i tužena. Odlaganja nekih ročišta (zbog štrajka advokata), kao i radi jednovremenog saslušavanja parničnih stranaka u cilju ekonomičnosti postupka i zbog formiranja nove mreže sudova predstavljaju objektivne okolnosti, koje se ne mogu smatrati propustima parničnog suda.

U žalbi predlagača osnovano se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio procesne odredbe iz Zakona o uređenju sudova, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Ustava Republike Srbije.

U konkretnom slučaju, činjenica je da od momenta podnošenja tužbe do momenta podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku postupak u navedenom parničnom predmetu traje više od pet ipo godina i da još uvek nije okončan ni u prvom stepenu. Činjenica je takođe da je parnični sud zakazao 34 ročišta, od kojih su neka odložena iz različitih (opravdanih i neopravdanih) razloga. Radi izvođenja dokaza građevinskim veštačenjem, a potom i dopunskog veštačenja, kao i zbog odlaganja većeg broja ročišta u vezi sa određenim veštačenjem, postupak je produžen za skoro dve godine. Tome treba dodati i odlaganje pet ročišta zbog „sprečenosti sudije koji postupa u ovom predmetu“, što nikako ne može predstavljati objektivnu okolnost, već upravo predstavlja propust parničnog suda. Kada se posmatra postupanje prvostepenog suda, može se zaključiti da je u velikoj meri tolerisao procesne zloupotrebe obe parnične stranke, koje su u toku postupka dostavljale veliki broj podnesaka, često neblagovremeno, zbog čega su ročišta odlagana radi izjašnjenja druge strane. U tom smislu, postoji izvestan doprinos samog tužioca neopravdano dugom trajanju postupka, ali je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, parnični sud svojim postupanjem u pretežnom delu tome doprineo.

Imajući u vidu složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnog parničnog suda i značaj prava za podnosioca zahteva, postupanje parničnog suda ne ispunjava zahtev razumne dužine postupka u smislu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 10. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Dakle, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, predlagaču je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u ovom predmetu, zbog čega mu pripada i primerena naknada zbog povrede ovog prava u iznosu od 20.000,00 dinara, koja će, uz nalog prvostepenom sudu da postupak u ovom predmetu okonča u najkraćem mogućem roku, predstavljati adekvatnu satisfakciju predlagaču, čime će se postići svrha zaštite propisana navedenim zakonskim propisima. Preko određenog iznosa naknade zahtev predlagača je odbijen, jer bi određivanje naknade u većem iznosu bilo protivno cilju kome služi, čime bi se pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu čl. 153, 154. 163. Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 28. Zakona o vanparničnom postupku. Predlagaču su priznati opredeljeni troškovi za sastav inicijalnog akta i sudske takse u iznosu od 6.390,00 dinara, kao i troškovi za sastav žalbe, pošto je uspeo u žalbenom postupku, u iznosu od 12.000,00 dinara - ukupno 18.390,00 dinara, saglasno Tarifnom broju 13. i 16. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Tarifnom broju 4. Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu čl. 401. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP, u vezi čl. 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić