.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 173/2014
13.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača Z.F. iz So., koga zastupa D.M., advokat iz S., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, rešavajući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju R4 p 6/14 od 02.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 13.11.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Vranju R4 p 6/14 od 02.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Vranju R4 p 6/14 od 02.10.2014. godine odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kojim je tražio da sud utvrdi povredu prava i predlagaču dosudi naknadu u iznosu od 200.000,00 dinara.
Protiv navedenog rešenja blagovremeno je izjavio žalbu predlagač ističući da odluku pobija iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13) Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova i nalazi da je žalba neosnovana.
U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba vanparničnog postupka na koji drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima predlagač je 07.07.2014. godine podneo prvostepenom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 1481/10. Predlagač je dana 23.01.2009. godine podneo parničnu tužbu Opštinskom sudu u Vranju protiv pet fizičkih lica zbog duga na ime izvedenih fasaderskih radova. U navedenom postupku zakazano je 12 ročišta, saslušane su stranke i određeno je građevinsko veštačenje, koje nije sprovedeno prvobitno zbog nedostatka potrebne dokumentacije za veštačenje, neuplaćenog predujma za veštačenje od strane tužioca, smrti jednog od određenih veštaka i neažurnosti drugog veštaka, koji je usled nepostupanja kažnjen novčanom kaznom. Prvostepeni sud je 8 puta menjao ličnost veštaka, 2 ročišta su odložena zbog nesaglasnosti stranaka oko ličnosti veštaka i jedno zbog traženog izuzeća postupajućeg sudije a bilo je i odlaganja zbog nedostatka dokumentacije za veštačenje i nediscipline veštaka. Na ročištu 08.07.2014. godine između stranaka je zaključeno poravnanje. Vreme preduzimanja i tok procesnih radnji detaljno su utvrđeni i ocenjeni prveostepenim rešenjem.
Pravilna je ocena prvostepenog suda da je za presuđenje ove pravne stvari bilo nužno sprovođenje veštačenja i da su parnične stranke i veštaci doprineli dužini postupka. Zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku utvrđenjem povrede prava i isplatom naknade u iznosu od 200.000,00 dinara je pravilno odbijen kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odredbe člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova, člana 10. ZPP i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije donošenjem pobijanog rešenja.
Žalbom predlagača se neosnovano osporava pravilnost i zakonitost pobijane odluke. Parnični postupak P 1481/10 je okončan narednog dana nakon podnošenja zahteva predlagača na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Predlagač nije istakao zahtev za ubrzanje postupka iako je zakonska svrha ovog postupka prvenstveno u preduzimanju mera za hitno okončanje sudskog postupka, izricanjem naloga za presuđenje bez odugovlačenja. Odlukom o usvajanju zahteva može se odrediti primerena novčana naknada zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku ali je to samo mogućnost a ne i kumulativna obaveza suda. U ovom slučaju međutim u okončanom predmetu utvrđen je doprinos predlagača trajanju postupka i dužinom parnice od 5 godina i 5 meseci nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.
Žalbom se neosnovano ukazuje na propust suda da primeni odredbe člana 261. ZPP, kojima je propisano da stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke, jer se radi o odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) koji nije bio u primeni u parnici P 1481/10.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
