Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača A.D., S.D. i G.D. iz P., čiji je punomoćnik D.D., advokat iz P., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu R4 I br. 192/15 od 24.11.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2016.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača A.D., S.D. i G.D. iz P. i potvrđuje rešenje Višeg suda u Užicu R4 I br. 192/15 od 24.11.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Užicu R4 I br. 192/15 od 24.11.2015.godine,, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača A.D., S.D. i G.D. iz P., kojim su zahtevale da sud utvrdi da je izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Priboju I br. 108/2014 povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku, zatim da im se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 10.000,00 dinara koji bi se isplatio na teret budžeta Republike Srbije i da se Osnovnom sudu u Priboju naloži da preduzme sve mere kako bi se postupak u predmetu I br. 108/2014 okončao u najkraćem roku. Stavom drugim izreke odlučeno je da predlagači snose troškove podnošenja ovog zahteva.

Protiv navedenog rešenja predlagači su preko svog punomoćnika blagovremeno izjavili žalbu iz svih razloga predviđenih zakonom.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 .... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. a u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 52/82 ... „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v. Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni u ovom postupku pazi po službenoj dužnosti, niti se žalbom predlagača ukazuje na druge povrede postupka koje bi bile bitne.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagači su u svojstvu izvršnih poverilaca podneli predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Priboju dana 12.05.2014.godine, protiv izvršnog dužnika B.C. iz P. radi izvršenja rešenja Osnovnog suda u Priboju Pbr. 2251/11 od 28.02.2014.godine. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Priboju I br. 108/14 od 26.05.2014.godine usvojeno je predloženo izvršenje i odmereni troškovi izvršnog postupka poveriocima u iznosu od 30.734,00 dinara. Utvrđeno je i to da su izvršni poverioci u navedenom izvršnom postupku dana 02.02.2015.godine podnosili zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu sa identičnim zahtevom kao u tekućem vanparničnom postupku, rešenjem Višeg suda u Užicu R4 I br. 80/15 od 02.03.2015.godine, a koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž 408/2015 od 01.04.2015.godine, tako što je odbijen zahtev predlagača kao neosnovan. Dana 12.11.2015.godine, sud je doneo zaključak kojim je izvršnim poveriocima dostavio zapisnik sa izjavom o imovini izvršnog dužnika, s pozivom da u roku od 5 radnih dana predlože sredstva i predmet izvršenja bez dokaza o uručenju navedenog zaključka predlagačima. Predlagači su zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao i pravo za isplatu naknade zbog povrede tog prava podneli dana 06.11.2015.godine.

Prvostepeni sud takav zahtev odbija, nalazeći da je od pokretanja izvršnog postupka dana 12.05.2014.godine do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku dana 06.11.2015.godine prošlo 18. meseci.

Imajući u vudi sve okolnosti ovog slučaja (dužinu trajanja postupka, složenost predmeta, postupanja suda i značaj predmeta za podnosioca) po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je pravilno zaključio da je izvršni sud preuzeo sve zakonom propisane radnje u rokovima propisanim zakonom o izvršenju i obezbeđenju i da nije bilo postupanja suda u nerazumnim rokovima, a što je utvrđeno i pravnosnažnim rešenjem toga suda R4 I 80/15 od02.03.2015.godine, koji je bio podnet od strane predlagača radi zaštite prava u istom izvršnom postupku kao i predmetni zahtev. Sud je preduzeo sve mere kako bi se sprovelo predmetno izvršenje, pribavio je od izvršnog dužnika izjavu o imovini iz koje proizilazi da izvršni dužnik ne raspolaže nikakvom imovinom, a izvršnim poveriocima sada je ostavljeno da predlože predmet i sredstvo sprovođenja izvršenja. S obzirom na dužinu trajanja postupka (od pokretanja izvršnog postupka do podnošenja drugog predloga za zaštittu prava 06.11.2015.godine prošlo je 18 meseci) i na radnje koje je sud preduzimao, pravilno je prvostepeni sud zaključio da u ovom slučaju pravo predlagača na zaštitu predlaga na suđenje u razumnom roku, nije povređeno, i da im ne pripada pravo na naknadu zbog povrede tog prava, u smislu člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13) i pravilno isti odbio kao neosnovan.

Sa izloženog, a na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Biserka Živanović,s.r.