Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić - Momirović, članova veća, u postupku po zahtevu predlagača S.T. iz L., čiji je punomoćnik V.D., advokat iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4 p 58/2015 od 19.11.2015. godine, u sednici održanoj 29.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Šapcu R4 p 58/2015 od 19.11.2015. godine u stavu četvrtom i šestom izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4 p 58/2015 od 19.11.2015. godine, stavom prvim izreke je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Loznici, u postupku P 402/10. Stavom drugim izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Loznici da preduzme sve mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao do 19.05.2016. godine. Stavom trećim izreke, određena je primerena naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2015. godine pa do isplate, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev predlagača za primerenu naknadu preko iznosa od 20.000,00 dinara, pa do traženih 72.000,00 dinara. Stavom petim izreke, predlagaču se određuju troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, sa zakonakom zateznom kamatom od 19.11.2015. godine pa do isplate, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava suda. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka preko iznosa od 6.780,00 dinara do traženog iznosa od 60.780,00 dinara.

Protiv navedene odluke, iz stava četvrtog i šestog izreke, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao odluku u pobijanom delu u smislu člana 386. st. 1. i 3. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da žalba nije osnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud, pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa se utvrđuje, da predlagač ima svojstvo tužene u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Loznici, u predmetu P 1442/09, a po tužbi podnetoj 06.01.2009. godine, radi utvrđenja prava svojine. Druga tužba protiv predlagača bila je podneta 15.11.2010. godine, radi utvrđenja prava svojine, i predemet se vodio pod br. P 3034/10 u Osnovnom sudu u Loznici, koji je na ročištu održanom 03.07.2012. godine izvršio spajanje navedenih postupka koji se sada vodi pod brojem P 402/10. Viši sud u Šapcu je uvidom u navedeni predmet, pobijanim rešenjem, utvrdio sve dalje procesne radnje preduzete od strane suda, posebno da je veštačenje određeno 08.10.2013. godine i da ročište zakazano za 20.10.2015. godine nije održano, jer veštak nije dostavio svoj nalaz, odnosno da parnični postupak nije okončan.

Imajući u vidu sve što je utvrđeno u toku postupka, Viši sud u Šapcu je cenio, pre svega, postupanje suda, koji nije preduzeo sve procesne radnje u dokaznom postupku, radi okončanja postupka u razumnom roku, pri čemu je posebno ocenio nedelotvornim postupanje suda od podnošenja tužbe do veštačenja, i neefikasnim postupanje suda nakon određenog veštačenja, budući da sud nije uspeo da pribavi nalaz veštaka u periodu od skoro dve godine, zbog čega postupak traje punih šest godina. Stoga je prvostepeni sud zaključio da je osnovan zahtev podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova, delimičnim odbijanjem zahteva za primerenu naknadu preko iznosa od 20.000,00 dinara. Prilikom odlučivanja o visini naknade, sud je imao u vidu sve okolnosti ovog slučaja, posebno dužinu trajanja postupka i postupanje suda, ali i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i svrhu primerene naknade. Određena naknada uz nalog prvostepenom sudu da postupak okonča do određenog datuma – 15.06.2016. godine, predstavlja adekvatnu meru primerenu okolnostima slučaja, kojom će se postići svrha zaštite u ovom postupku. Zato nisu osnovani navodi žalbe o pogrešno primenjenom materijalnom pravu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja visine troškova postupka, pravilno odlučio da predlagaču pripadaju troškovi postupka od ukupno 6.780,00 dinara, primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju, predlagaču pripada naknada za sastav zahteva od 6.000,00 dinara, primenom Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12), kao i sudskih taksi za zahtev i prvostepenu odluku u visini od po 390,00 dinara, a u skladu sa odredbom Tarifnog broja 4. Tarife o sudskim taksama, s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, to mu ne pripadaju troškovi u većem iznosu, zbog čega je pravilno odlučeno u stavu šestom izreke pobijanog rešenja.

Iz navedenih razloga je na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Kako je žalba odbijena kao neosnovana, podnosioci zahteva nemaju pravo na naknadu troškova žalbenog postupka u smislu člana 153. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.