Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača D.J. iz S., čiji je punomoćnik Z.Č., advokat iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 P 275/15 od 23.12.2015. godine, u sednici održanoj 27.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 P 275/15 od 23.12.2015. godine u stavu četvrtom izreke, tako što se predlagaču D.J. određuje naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 30.000,00 dinara (pored određenih 50.000,00 dinara), koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

U ostalom delu žalba predlagača se ODBIJA i rešenje Višeg suda u Beogradu R4 P 275/15 od 23.12.2015. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 P 275/15 od 23.12.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 18/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stavom drugim izreke naloženo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem roku okonča postupak R1 18/14. Stavom trećim izreke predlagaču je određena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 50.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev predlagača za iznos preko 50.000,00 dinara do traženih 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom petim izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, osporavajući ga u četvrtom stavu izreke.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u predmetu R1 18/14 Prvog osnovnog suda u Beogradu, Odeljenje za imovinskopravne poslove opštine Palilula je 02.11.2001. godine prosledilo Prvom opštinskom sudu u Beogradu spise tog organa, radi određivanja naknade u vezi sa eksproprisanim zemljištem predlagača D.J.. Posle više održanih ročišta i sprovedenog veštačenja, sud je 30.10.2003. godine zaključio vanparnični postupak i rešenjem R 295/2001 od 30.10.2003. godine određena je naknada predlagaču zbog eksproprijacije parcele, ali je i odbijen deo predloga. Po žalbi predlagača, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž 2374/05 od 30.06.2005. godine delimično odbio, a delimično usvojio žalbu predlagača i delimično ukinuo rešenje. U ponovnom postupku, sud je održavao ročišta i sprovodio veštačenje pa je 15.10.2007. godine zaključio raspravu i doneo rešenje R 227/05. Po žalbi protivnika predlagača, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž 4250/08 od 17.06.2008. godine ukinuo prvostepeno rešenje. Rešenjem R 99/88 od 17.10.2008. godine odlučeno je o naknadi, a po žalbi predlagača i protivnika predlagača, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž 1531/09 od 22.04.2009. godine ukinuo prvostepeno rešenje i odredio da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem, zbog nepostupanja po prethodnom rešenju tog suda. U ponovnom postupku sud je zakazivao ročišta, a na ročištu od 06.04.2011. godine doneto je rešenje kojim se vanparnični postupak obustavlja i određeno je da se predmet dostavi parničnom odeljenju. U međuvremenu, 11.08.2008. godine predlagač je podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, koji je odlukom Už 978/2008 od 31.03.2011. godine utvrdio da je u vanparničnom postupku u predmetu R1 1743/2010 koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu povređeno pravo podnosioca D.J. na suđenje u razumnom roku i naloženo je tom sudu da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak okončao u najkraćem roku. Ova odluka je dostavljena Prvom osnovnom sudu u Beogradu 09.06.2011. godine. Po žalbi predlagača na rešenje od 06.04.2011. godine, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž 385/12 od 12.12.2013. godine ukinuo to rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. U ponovnom postupku preduzimane su procesne radnje u cilju utvrđivanja tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta putem Poreske uprave i Gradskog zavoda za veštačenja, zakazivana su i održavana ročišta, što je sve detaljno utvrđeno u pobijanom rešenju, s tim što postupak nije okončan.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Viši sud u Beogradu je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 18/14, naložio je ubrzanje postupka, odredio je novčanu naknadu od 50.000,00 dinara, a odbio je zahtev za novčanu naknadu do traženih 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Odlučujući o zahtevu za novčanu naknadu Viši sud u Beogradu je odredio naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 50.000,00 dinara, uz zaključak suda da taj iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju predlagaču za utvrđenu povredu prava.

Vrhovni kasacioni sud je našao da predlagač osnovano osporava zaključak suda o visini novčane naknade.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da ovaj postupak ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka. U takvoj situaciji, primerena naknada ne predstavlja naknadu štete (materijalne ili nematerijalne), već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava, a podnosiocu zahteva se može uskratiti isplata naknade ako je njegovo ponašanje u celosti ili pretežnom delu prouzrokovalo trajanje postupka preko granice razumnog roka. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni značaj predmeta spora za podnosioca zahteva i njegovo ponašanje u postupku u kome mu je povređeno ovo pravo.

U konkretnom slučaju vanparnični postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost koji se pokreće i vodi po službenoj dužnosti i postupku) traje preko 15 godina, što je činjenica sama za sebe dovoljna za zaključak da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, kako je pravilno zaključio Viši sud u Beogradu. U tom periodu sud jeste preduzimao mnogobrojne procesne radnje, međutim, izrazita karakteristika postupanja suda je da je bilo nedelotvorno. Naime, vanparnični sud je nekoliko puta odlučivao o predlogu predlagača za određivanje naknade za eksproprisano zemljište, ali su ta rešenja ukidana u žalbenom postupku, a višestruko ukidanje sudske odluke uvek ukazuje na nedelotvorno postupanje suda, bez obzira što su u ovom postupku postojala određena pravna i činjenična pitanja koja su ga učinila složenim (spajanje tri postupka). Međutim, ne može složenost činjeničnih i pravnih pitanja da opravda nepostupanje vanparničnog suda po nalozima žalbenog suda, niti greške u izradi rešenja zbog kojih je dva puta vršena ispravka prvostepenih rešenja, a što je uticalo na trajanje postupka. Osim toga, posle 09.06.2011. godine, kada je sudu dostavljena odluka Ustavnog suda sa nalogom za okončanje postupka u najkraćem roku, sud je nastavio istu dinamiku postupanja kao do tada, što je posebna okolnost koja ukazuje na nedelotvorno postupanje vanparničnog suda. Kako vanparnični sud nije ispunio svoju obavezu blagovremenog i delotvornog postupanja, to ovaj sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda o adekvatnosti određene naknade.

Imajući u vidu da navedeno, kao i okolnost da je predmet vanparničnog postupka značajan za predlagača, jer je predlagač poljoprivrednik, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovarajuću novčanu satisfakciju predlagaču predstavlja naknada od ukupno 80.000,00 dinara, tako da je ovim rešenjem predlagaču određeno još 30.000,00 dinara, pored 50.000,00 dinara koje je odredio Viši sud u Beogradu. S obzirom da nema okolnosti koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, odbijena je žalba predlagača u ostalom delu, kojim je prvostepeni sud odbio zahtev predlagača za naknadu do traženih 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Lidija Đukić,s.r.