.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 363/2016
02.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u vanparnici predlagača S.K. iz D.S., čiji je punomoćnik Z.Đ., advokat iz L., povodom zahteva radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i 182/15 od 18.01.2016. godine, u sednici održanoj 02.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 i 182/15 od 18.01.2016. godine, u delu stava četvrtog izreke, tako što se predlagaču pored iznosa dosuđenog stavom trećim izreke dosuđuje iznos od još 20.000,00 dinara, koji će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije iz sredstava opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača u preostalom delu stava četvrtog izreke rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i 182/15 od 18.01.2016. godine i prvostepeno rešenje u tom delu potvrđuje.
OBAVEZUJE SE Republika Srbija da iz budžetskih sredstava predlagaču na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije iz sredstava opredeljenih za rad sudova, u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 i 182/15 od 18.01.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku po predmetu pred Osnovnim sudom u Leskovcu I 990/10. Stavom drugim izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Leskovcu da nastavi postupak u predmetu I 990/10 i okonča ga u najkraćem roku. Stavom trećim izreke, predlagaču je određena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca počev od dana podnošenja zahteva za isplatu. Stavom četvrtim izreke, višak preko dosuđenog iznosa a do traženih 300.000,00 dinara na ime nematerijalne štete odbijen je kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 6.000,00 dinara u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.
Protiv navedenog rešenja u odnosu na stav četvrti predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386., u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača delimično osnovana.
U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.
Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Višem sudu u Leskovcu dana 21.04.2015. godine zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I 990/10 (stari broj I 686/05). Predlagač je u zahtevu tražio da mu se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se postupak izvršenja sprovede u roku od 4 meseca po prijemu rešenja i da mu se naknadi nematerijalna šteta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300.000,00 dinara, kao i troškovi povodom ovog postupka. U zahtevu se, između ostalog, navodi da je predlog za izvršenje podnet još 04.03.2015. godine, a izvršni postupak nije sproveden.
Postupajući po zahtevu predlagača, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Leskovcu, kao neposredno viši sud u odnosu na Osnovni sud u Leskovcu, je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I 990/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I 686/05) i utvrdio da je S.K., ovde predlagač, u svojstvu izvršnog poverioca podneo predlog za izvršenje 04.03.2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu, te da je Opštinski sud u Leskovcu rešenjem I 686/05 od 08.03.2005. godine usvojio predloženo izvršenje. Do donošenja odluke o podnetom zahtevu izvršenje nije sprovedeno. Kako izvršni postupak traje već 10 godina i 10 meseci, to je Viši sud u Leskovcu utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio da se postupak okonča u najkraćem roku. Predlagaču je dosudio primerenu naknadu u iznosu od 10.000,00 dinara, s tim da je odbio zahtev za isplatu za više traženi iznos preko dosuđenog iznosa, a do traženih 300.000,00 dinara i dosudio troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Ispitujući osnovanost žalbe u odbijajućem delu zahteva za primerenu naknadu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je žalba predlagača delimično osnovana.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se žalbom predlagača delimično osnovano ukazuje da je odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava, jer je dosuđen prenizak iznos.
Imajući u vidu sve okolnosti slučaja (dužinu trajanja postupka, složenost predmeta, postupanje suda i značaj predmeta za podnosioca), Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje iznosa od još 20.000,00 dinara zajedno sa dosuđenim iznosom od 10.000,00 dinara, predstavljalo primerenu satisfakciju predlagaču, kojom će se ostvariti svrha koja njome treba i da se postigne, pa je stoga odlučio kao u izreci u stavu prvom. Naime, izvršni postupak traje od 04.03.2005. godine, a radi se o jednostavnom slučaju koji nije zahtevao rešavanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja, sud nije postupao u izvršnom predmetu nakon donošenja rešenja o izvršenju dana 08.03.2005. godine. Izvršni sud nije postupao u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, jer nije preduzeo ni jednu drugu radnju u cilju namirenja poverioca i okončanja izvršnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje primerene naknade u iznosu većem od dosuđenog stavom prvim izreke ovog rešenja (u ovom slučaju nematerijalne štete) bilo protivno cilju kome služi ta naknada (da predstavlja satisfakciju) i pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Na osnovu člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom i drugom.
Odluka kao u stavu trećem izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. i 2. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, s obzirom da je predlagač delimično uspeo u žalbenom postupku,to su mu dosuđeni troškovi u iznosu od 6.000,00 dinara na ime sastava žalbe i po 390,00 dinara na ime sudske takse za žalbu i odluku.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
