Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u predmetu predlagača V.B.V., čiji je punomoćnik D.V., advokat iz B., rešavajući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 451/15 od 28.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 14.04. 2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 451/15 od 28.01.2016. godine u stavu četvrtom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 451/15 od 28.01.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je predlagaču u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 19669/14 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stavom drugim izreke je naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni postupak okončao u što kraćem roku. Stavom trećim izreke predlagaču je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke je odbijen zahtev predlagača za iznos preko dosuđenih 150 evra do traženog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate kao neosnovan, a stavom petim izreke je obavezana Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka plati iznos od 6.780,00 dinara iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

Protiv odbijajućeg dela prvostepenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u navedenom delu na osnovu člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje se u žalbenom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijanog rešenja, predlagač je u svojstvu tužioca podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu 04.02.2003. godine radi utvrđenja. Sud je zakazao ukupno 24 ročišta od kojih je 8 neodržano, a od 16 održana ročišta, većina je odlagana i na njima nisu izvođeni dokazi. Sud je u toku postupka dva puta donosio rešenja da se tužba smatra povučenom jer se stranke, uredno pozvane, nisu pojavile na ročištu. Takođe je utvrđeno da su dva ročišta na molbu punomoćnika, ovde predlagača, odložena. Rešenjem od 28.07.2010. godine nije dozvoljeno objektivno i subjektivno preinačenje tužbe, a tužba je kao neuredna odbačena u odnosu na pet od ukupno šestoro tuženih i protiv ovog rešenja izjavljena je žalba od strane punomoćnika ovde predlagača. Postupajući viši sud po žalbi je vratio predmet prvostepenom sudu na dopunu postupka da bi rešenjem od 11.12.2014. godine žalbu odbacio u delu kojim je zabranjeno preinačenje tužbe a u delu odluke kojim je tužba odbačena kao neuredna ukinuo ožalbeno rešenje. Povodom rešenja od 18.06.2015. godine da se tužba smatra povučenom zbog nepojavljivanja uredno pozvanih stranaka na ročištu, tužilje, među kojima i ovde predlagač, podnele su predlog za vraćanje u pređašnje stanje 06.07.2015. godine.

Prvostepeni sud je prilikom dosuđivanja naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pravilno odredio ovu naknadu predlagaču na osnovu člana 8b Zakona o uređenju sudova, zaključujući da će se svrha zaštite propisana članovima 8a i 8b navedenog zakona postići uz izrečenu meru ubrzanja postupka i dosuđenu naknadu od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Osnovna svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je ubrzanje postuka, budući da se radi o meri koja je po svojoj pravnoj prirodi pritužbena, a dosuđivanje primerene naknade za povredu prava na pravično suđenje zavisi od svih okolnosti slučaja (složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva, postupanja sudova i značaja slučaja za podnosioca zahteva). Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđena naknada uz meru ubrzanja postupka predstavlja adekvatnu satisfakciju predlagaču zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je i sam predlagač svojim postupanjem u predmetnom postupku u značajnoj meri doprineo trajanju parničnog postupka. Pri tome, prema članu 86. ZPP, radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Stoga je žalba predlagača neosnovana.

Iz navedenih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu ovlašćenja iz člana 396. stav 2. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja odluke, s obzirom da se prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenim rešenjem, kao i primena materijalnog prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.