Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača S.K. iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 372/2015 od 29.12.2015. godine, u sednici veća od 27.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača, a rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 372/2015 od 29.12.2015. godine u stavu četvrtom izreke, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 372/2015 od 29.12.2015. godine, stavom prvim izreke, utvrđuje se da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 402/15 - ranije predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu koji se vodio pod brojem P 51873/2010. Stavom drugim izreke, naloženo je Trećem osnovnom sudu u Beogradu da, kada se za to stvore procesni uslovi, preduzme mere kako bi se parnični postupak u pomenutom predmetu okončao u najkraćem roku. Stavom trećim izreke, predlagaču je određena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 60.000,00 dinara koji će se iznos isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca, računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke, odbija se zahtev predlagača za iznos preko dosuđenih 60.000,00 dinara a do traženih 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Protiv navedenog rešenja i to u odnosu na stav četvrti izreke, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući prvostepeno rešenje u tom delu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao prvostepeno rešenje u pobijanom delu primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) i na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82... ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 46/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti. Činjenično stanje je potpuno i pravilno utvrđeno i materijalno pravo je pravilno primenjeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je postupak inicirala tužbom koju je podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 18.12.1997. godine ali u tužbi nije pravilno označila adresu tuženika već je to uradila tek podneskom od 19.10.2009. godine. Iza toga sud je dostavio tuženom Đ.N. tužbu na odgovor i odgovor je dostavljen 12.05.2010. godine. Postupak u ovoj parnici je prekinut 21.05.2015. godine zbog smrti tuženika. U periodu od podnošenja tužbe do donošenja rešenja o prekidu postupka po tužbi je postupalo četiri suda i isto toliko sudija, tužilja je više puta precizirala tužbeni zahtev i preinačavala tužbu, u jednom periodu su se Prvi osnovni sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu sporili oko nadležnosti za postupanje u ovom predmetu imajući u vidu vrednost spora po preinačenoj tužbi, a bilo je i izostanaka tužilje odnosno njenog punomoćnika sa rasprava koje su zakazivane pred prvostepenim sudom. Imajući u vidu sve navedeno, a posebno činjenicu da je od podnošenja tužbe proteklo više od 18 godina, prvostepenim rešenjem je utvrđeno da je na opisani način povređeno pravo tužilji na suđenje u razumnom roku, naloženo je sudu da, kada se steknu zakonski uslovi, postupak okonča u najkraćem roku i tužilji je određena naknada za povredu prava od 60.000,00 dinara, dok je za veći iznos naknade zahtev odbijen.

Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužilji za povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu odredio naknadu od 60.000,00 dinara.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova je predviđeno da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku iz čega proizilazi da novčana naknada i u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku nije obavezna. Međutim, u konkretnom slučaju ona predlagaču svakako pripada imajući u vidu pre svega ukupno trajanje postupka. Kod određivanja visine naknade pravilno je prvostepeni sud uzeo u obzir i činjenicu da je tužilja svojim postupanjem u toku trajanja parnice doprinela da postupak toliko dugo traje, pre svega zbog toga što nije pravilno označila adresu tuženika što je onemogućavalo prvostepenom sudu da po tužbi blagovremeno postupa.

Tužilja neosnovano u žalbi ističe da prvostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, kao i da nisu navedeni razlozi zašto njen zahtev nije u celini usvojen.

Kako se ni ostalim navodima iz žalbe ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepenog rešenja u ožalbenom delu, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 401. tačka 2. ZPP.

Predsednik veća sudija

Lidija Đukić,s.r.