Prema stanju u spisima predmeta predlagač J.B. iz S. podnela je Višem sudu u Smederevu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U zahtevu je navela da joj je pred Osnovnim sudom u Smederevu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu koji je u tom sudu zaveden pod brojem 8P 1799/13. U tom predmetu se raspravlja po tužbi predlagača podnetoj radi utvrđenja tekovinskog udela u zajedničkoj imovini stečenoj u toku trajanja braka sa B.S. iz S.. Tužba je podneta dana 24.05.2013. godine i od podnošenja tužbe do podnošenja zahteva za utvrđenje da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, prema navodima predlagača, prvostepeni sud nije postupao hitno i u zakonskim rokovima propisanim Zakonom o parničnom postupku. Predlagač dalje navodi da prvostepeni sud nije postupao na način na koji je u obavezi s obzirom na to da je predlagač materijalno i stambeno ugrožen jer iz nepokretnosti – kuće u kojoj je sa tuženim živela, iselila se zbog njegovog nasilničkog ponašanja a čijoj adaptaciji inače dopinela sredstvima koje u sporu potražuje.

Odlučujući o podnetom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Viši sud u Smederevu je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu 8P 1799/13 i utvrdio da je zahtev neosnovan. Viši sud u Smederevu na osnovu stanja u spisima predmeta je utvrdio da na dužinu do sada vođenog postupka je uticala i sama tužilja budući da je tužbeni zahtev bio neuredan i da je njena žalba na rešenje kojim je tužba u jednom delu odbačena zbog toga što nije postupila po nalogu suda i tužbeni zahtev uredila u skladu sa propisima materijalnog i procesnog prava, odbijena od strane višeg suda kao neosnovana. Pored toga na dužinu postupka je uticalo i to što je i sama tužilja predlagala da sud odlaže, odnosno zakazuje ročišta za pokušaj mirnog rešenja spora od kog predloga je zatim na takvom ročištu odustajala. Za vremenski period u kome se nalagalo i čekalo uređenje tužbe i period koji je protekao zbog odlaganja ročišta a zbog zahteva predlagača da sud zakaže ročište radi pokušaja mirnog rešenja spora, Osnovni sud u Smederevu ne snosi odgovornost za dužinu trajanja postupka. Iz spisa predmeta Viši sud u Smederevu je zaključio da nije bilo dužih perioda u kojima Osnovni sud u Smederevu nije preduzimao nikakve radnje u postupku po tužbi tužilje, pa imajući u vidu tu činjenicu kao i složenost predmetnog tekovinskog spora, zaključio je da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog čega je i zahtev predlagača B.J. iz S., pobijanim rešenjem odbio u celini kao neosnovan.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Viši sud u Smederevu imajući pre svega u vidu stanje u spisima predmeta Osnovnog suda u Smederevu 8P 1799/13, a pre svega radnje koje je preduzimao sud u tom predmetu, zaključio da nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i pravilno je postupio kada je zahtev predlagača u celini odbio kao neosnovan. Razloge koje je naveo Viši sud u Smederevu u obrazloženju ožalbenog rešenja u celini prihvata i Vrhovni kasacioni sud te ih nije potrebno ponavljati.

Predlagač je podneo Osnovnom sudu u Smederevu tužbu radi deobe zajedničke imovine i tužba je podneta 24.05.2013. godine. Zbog toga što je tužba bila neuredna i po nalogu suda nije uređena u ostavljenom roku, došlo je i do donošenja rešenja o delimičnom odbacivanju tužbe, zatim žalbenog postupka u kome je potvrđeno prvostepeno rešenje o delimičnom odbačaju tužbe, tako da je postupak u ovoj pravnoj stvari započeo u suštini tek nakon što je završen postupak po žalbi, kada je dana 27.12.2013. godine data naredba da se rešenje Višeg suda u Smederevu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda o delimičnom odbačaju tužbe, sa tužbom i prilozima, dostave na odgovor tuženom. Tuženi je pismenim podneskom dostavio odgovor na tužbu dana 24.02.2014. godine a potom dana 26.02.2014. godine je određeno ročište za glavnu raspravu na dan 15.04.2014. godine. Na osnovu navedenih činjenica pravilno je zaključio Viši sud da je trajanju postupka u periodu od podnošenja tužbe pa do dana kada je zakazano ročište za glavnu raspravu, doprineo isključivo predlagač zbog neuredne tužbe i nepostupanja po nalogu suda da u određemnom roku ispravi i dopuni tužbu. Zbog toga su neosnovani su navodi žalbe predlagača da je krivicom suda odnosno postupajućeg sudije došlo do odugovlačenja spora.

Navodi žalbe, da nikada nije zahtevano da se u postupku zaključi poravnanje, već da je to bio predlog postupajućeg sudije, da je u zapisnicima o ročištu za glavnu raspravu unošena netačna sadržina, da nije dato predlagaču da taj zapisnik na licu mesta pregleda te da su sve to radnje zbog kojih je prvostepeni sud povredio odredbe Zakona o parničnom postupku se ne mogu prihvatiti kao osnovani u ovom postupku, već ovakvi navodi mogu biti razlog (ukoliko su tačni i osnovani) u postupku po žalbi na odluku o glavnoj stvari.

Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je ubrzanje postupka i primerena naknada kao vid satisfakcije ako je zahtev za ubrzanje osnovan. U konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenice i to datum kada je tužba sudu podneta i radnje koje su do podnošenja zahteva preduzete od strane suda pred kojim se vodi postupak, te imajući u vidu celokupni protek vremena od podnošenja tužbe do dana podnošenja predmetnog zahteva i Vrhovni kasacioni sud zaključuje da za sada nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku predlagaču u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu broj 8P 1799/13., zbog čega je i odbijena žalba kao neosnovana.

Na osnovu svega izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku a u vezi sa članom 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.