U postupku koji je predhodio donošenju pobijanog rešenja, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti. U žalbi se određeno ne ukazuje na bitne povrede zbog kojih se može izjaviti žalba.

Po oceni ovoga suda, Viši sud u Leskovcu je pravilno postupio kada je rešenjem 6.R4.K.br.4/14 od 15.08.2014.godine odbio kao neosnovan zahtev predlagača D.S. kojim je tražio da se utvrdi da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu K.br.1970/13, kao i zahtev da se predlagaču na ime naknade nematerijalne štete dosudi iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Naime, prema stanju u spisima, ovde predlagač - okrivljeni D.S. je presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1.K.br.1701/10 od 24.08.2011.godine, u odsustvu, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 33. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, a koja presuda je postala pravnosnažna i izvršna dana 23.10.2011.godine. Nakon toga je Osnovni sud u Leskovcu rešenjem Kv.br.875/13 od 31.10.2013.godine uvažio zahtev osuđenog D.S. i dozvolio ponavljanje krivičnog postupka u predmetu krivice Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.1701/10 okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1.K.br.1701/10 od 24.08.2011.godine, te je doneto rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.875/13 od 02.12.2013.godine kojim je obustavljeno izvršenje kazne zatvora prema okrivljenom. U međuvremenu je donet novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, te je ovaj predmet dostavljen Osnovnom sudu u Lebanu, po kojem je vršilac funkcije predsednika tog suda doneo nalog Su.I 1- 21/2014 od 15.05.2014.godine za hitno prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje iz Osnovnog suda u Lebanu predmeta koji nosi oznaku K.br.1970/2013, uz napomenu da je navedeni predmet potrebno rešiti najkasnije do 15.11.2014.godine, a po kom nalogu je postupajući sudija dana 16.05.2014.godine zakazao glavni pretres za 15.07.2014.godine koji je održan, a sledeći pretres je zakazan za 11.09.2014.godine radi izvođenja dokaza koji su na zapisniku i konstatovani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud, prilikom donošenja odluke, razmatrajući razloge i navode zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača D.S., imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima, a pre svega zavisi od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja stranaka, odnosno ovde predlagača kao stranke u postupku, te ponašanja nadležnih vlasti, odnosno sudova koji vode postupak i drugih državnih organa koji su uključeni i koji postupaju u granicama svoje nadležnosti, kao i značaja slučaja za podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odnosno prirode postavljenog zahteva, a što su sve kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili nije.

Pre svega, pravilno je prvostepeni sud našao da je, prema stanju u spisima predmeta, dužinu trajanja postupka do donošenja rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.875/13 od 31.10.2013.godine kojim je uvažen zahtev osuđenog D.S. i dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.1701/10 koji je okončan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.1701/10 od 24.08.2011.godine, skrivio isključivo okrivljeni D.S. svojim ponašanjem kao stranka u postupku, te da nije bilo propusta u postupanju nadležnih vlasti, odnosno sudova i organa unutrašnjih poslova u onom delu koji se odnosi na njihovo postupanje, odnosno proveru adrese okrivljenog D.S., te realizaciju izdatih naredbi za njegovo dovođenje, kao i u postupku po naredbi kojom je traženo izdavanje poternice, i za navedeno je prvostepeni sud na stranama 5. i 6. obrazloženja pobijanog rešenja dao jasne i argumentovane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud i na njih upućuje.

Po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je, na osnovu stanja u spisima predmeta, pravilno našao da nije izvršena povreda prava na suđenje u razumnom roku na štetu ovde predlagača - okrivljenog D.S. u postupku pred Osnovnim sudom u Lebanu u predmetu K.br.1970/13, obzirom da je okrivljeni zahtev za ponavljanje krivičnog postupka Osnovnog suda u Leskovcu 1K.br.1701/10 podneo nadležnom sudu dana 07.10.2013.godine, nakon čega je doneto rešenje Osnovnog suda u Leskovcu K.br.875/13 od 31.10.2013.godine kojim je dozvoljeno ponavljanje navedenog krivičnog postupka, te je vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Lebanu doneo nalog Su.I 1-21/2014 od 15.05.2014.godine za hitno prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje predmeta K.br.1970/2013, uz napomenu da je navedeni predmet potrebno rešiti najkasnije do 15.11.2014.godine, dakle u predmetu je stavljen nalog za ubrzanje postupka. Imajući u vidu napred navedeno, to je prvostepeni sud, saglasno odredbama članova 8a i 8v Zakona o uređenju sudova, pravilno našao da u konkretnom slučaju, od strane sudova koji su postupali, nisu izvršene povrede odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 14. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i odredbe člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i pravilno je našao da predlagač nema osnova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je takav zahtev i odbio kao neosnovan.

Pored toga, prvostepeni sud je pravilno odbio kao neosnovan i zahtev predlagača da mu se na ime naknade nematerijalne štete dosudi iznos od 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, budući da je zahtev za novčanu naknadu, odnosno naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku povezan sa postojanjem takve povrede, a u konkretnom slučaju nije nađeno da je takva povreda i izvršena.

Iz napred navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija rešenje Višeg suda u Leskovcu 6.R4.K.br.4/14 od 15.08.2014.godine.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode u žalbi predlagača, te je našao da su isti neosnovani i da nisu od uticaja na pravilnu i zakonitu odluku Višeg suda u Leskovcu.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 401. tačka 2. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, a u vezi člana 8v Zakona o uređenju sudova, doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                             Nevenka Važić,s.r.