.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž k 157/2015
05.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u postupku predlagača D.U., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, rešavajući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogrdu R4 K 44/15 od 21.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 05.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 K 44/15 od 21.08.2015. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 K 44/15 od 21.08.2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača D.U. u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu K 526/14.
Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno, preko punomoćnika advokata V.G., izjavio predlagač D.U. ne navodeći zakonski razlog za podnošenje žalbe, ali se iz sadržine žalbe može zaključiti da je ista izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12) ZPP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijano rešenje i utvrdi da je u postupku Drugog osnovnog suda u Beogradu K 526/14 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, te da mu dosudi troškove postupka, ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.
Odlučujući o izjavljenoj žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao:
Žalba je osnovana.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijano rešenje je doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12) ZPP, jer su razlozi dati u pobijanom rešenju nejasni i u istom je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 375. stav 1. ZPP. Viši sud u Beogradu, u pobijanom rešenju, a kao razloge zbog kojih smatra da predlagaču D.U. nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, najpre navodi da je u predmetnom postupku optužnica podignuta protiv jednog lica zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, što samo po sebi ukazuje da je ovaj krivični predmet složen, te da na složenost predmeta ukazuje i to da je bilo potrebno obavljanje niza veštačenja počev od saobraćajnotehničkog, pa do medicinskog, kao i da je tokom postupka trebalo dokazati da je okrivljeni svojom radnjom prekršio blanketnu dispozicu propisanu članom 43. stav 1. ZOBS. Nadalje, u pobijanom rešenju se navodi da je predlagač, a kao oštećeni u svojstvu supsidijarnog tužioca u ovom postupku, prolongirao trajanje postupka time što je najpre predložio veštačenje telesnih povreda oštećene S.L., iako ona nije u konkretnom slučaju preuzela krivično gonjenje, zatim je predlagao „superveštačenje“, potom je dostavio ekspertizu saobraćajnog veštačenja iz predmeta Opštinskog suda u Kraljevu K 624/01 koja ne može biti dokaz u predmetnom krivičnom postupku, te se protivio izvođenju dokaza čitanjem nalaza Instituta saobraćajnog fakulteta u Beogradu u situaciji kada je na pretresu već prethodno bio saslušan predstavnik komisije veštaka, a na koji način je po oceni prvostepenog suda predlagač zloupotrebio svoja procesna ovlašćenja. Pri tome, prvostepeni sud utvrđuje da osim u situacijama kada je dolazilo do preraspodele predmeta usled reformi pravosudnog sistema postupajući sudovi su zakazivali glavne pretrese u relativno kratkim periodima i preduzimali procesne mere za obezbeđenje prisustva učesnika u postupku, dok za period nepostupanja od 09.11.2012. godine do 26.12.2013. godine prvostepeni sud u pobijanom rešenju utvrđuje da je u tom periodu postupajući sudija konstatovao da je predmet dodeljen drugom sudiji po sistemu koji je kompjuterski program izabrao, ali da se iz spisa predmeta ne može utvrditi kada je predmet faktički iznet drugom sudiji, već samo da je ekspedicija poziva za glavni pretres izvršena 28.11.2012. godine.
Ovakvi razlozi prvostepenog suda su nejasni i kao takvi se ne mogu prihvatiti iz sledećih razloga:
Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nejasan je zaključak prvostepenog suda, da je predmetni krvični postupak složen samim tim što je optužnica podignuta protiv jednog lica zbog krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer sama činjenica da se predmetni postupak vodi protiv jednog okrivljenog i zbog izvršenja jednog krivičnog dela upravo ukazuje na suprotan zaključak. Takođe i okolnost koju prvostepeni sud smatra da utiče na složenost pravnih pitanja, a da je u konkretnom slučaju trebalo dokazati da je okrivljeni postupao suprotno odredbi člana 43. stav 1. ZOBS što predstavlja radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela koja u poređenju sa radnjama izvršenja kod istovrsnih krivičnih dela, po oceni ovog suda, ne ukazuje na naročitu složenost pravnih pitanja, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nejasan je i zaključak prvostepenog suda da u konkretnom predmetu nisu uočeni periodi duže neaktivnosti suda, jer kod ocene dužine trajanja postupka koji ne ispunjava zahtev razumnog roka ne uzimaju se kao opravdanje okolnosti koje se odnose na upravljane i raspodelu predmeta od strane suda, kao što su reforma sudskog sistema i činjenica da je tokom postupka predmet dodeljen drugom sudiji po sistemu „koji je kompjuterski program izabrao“, a koje okolnosti upravo prvostepeni sud navodi u pobijanom rešenju kao razloge kojima opravdava procesnu neaktivnost sudova u određenom periodu. Pri tome, prvostepeni sud potpuno zanemaruje i ne ceni činjenicu da je predmetni krivični postupak pokrenut 05.12.2006. godine, te da isti traje već skoro devet godina, a da je prva prvostepena presuda u ovom postupku doneta tek nakon osam godina.
Po oceni ovog suda ne može se prihvatiti ni zaključak prvostepenog suda da je razlog za ovako dugo trajanje postupka ponašanje podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da njegov predlog za određivanje superveštačenja, kao i njegovo protivljenje čitanju ekspertize Instituta saobraćajnog fakulteta u Beogradu u sutuaciji kada je na pretresu već prethodno bio saslušan predstavnik komisije veštaka, predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja predlagača koja je dovela do odugovlačenja postupka. Ovo stoga što je predlagač, kao stranka u predmetnom krivičnom postupku, svakako ovlašćen da predlaže dokaze i da se protivi izvođenju pojedinih dokaza, a sud je taj koji upravlja postupkom i ima ovlašćenja shodno Zakoniku o krivičnom postupku da pojedine predloge stranaka usvoji, a one koje smatra da su nepotrebni odbije.
Imajući u vidu iznete nejasnoće u zaključcima prvostepenog suda i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanom rešenju, isto je moralo biti ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku Viši sud u Beogradu će imati u vidu sve primedbe iz ovog rešenja, postupiti po istim i doneti zakonitu i pravilnu odluku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 401. stav 1. tačka 3) ZPP, u vezi člana 30. stav 2. ZVP i člana 8v Zakona o uređenju sudova ukinuo pobijano rešenje i odlučio kao u izreci.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Bata Cvetković.s.r.
