Protiv navedenog rešenja, žalbu je izjavila predlagač V.M.-R., preko punomoćnika, advokata I.P., zbog povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu predlagača i pobijano rešenje ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijano rešenje preinači, tako što će u celosti usvojiti zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete i predlagaču dosuditi troškove postupka po AT, i to na ime sastava zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i na ime sastava žalbe protiv prvostepenog rešenja.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao:

Žalba je delimično osnovana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u žalbi predlagača ističe da je novčani iznos, koji je predlagaču dosuđen na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku prenisko određen, te da nije adekvatan obzirom na dužinu trajanja krivičnih postupaka koji su vođeni protiv predlagača pred Osnovnim sudom u Leskovcu.

Prema stanju u spisima, Osnovni javni tužilac u Leskovcu je, povodom krivične prijave podnete dana 12.03.2008. godine od strane punomoćnika oštećenog T.K. ADO L., istražnom sudiji Opštinskog suda u Leskovcu u smislu člana 435. stav 1. ZKP stavio predlog za preduzimanje istražnih radnji Kt br. 47/09 od 16.10.2009. godine, koji je zaveden pod Ki br.690/09, a zatim pod Ki br.414/10, a kojom krivičnom prijavom je, pored ostalih osumnjičenih, obuhvaćena i predlagač V.M.-R., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ i dr. U navedenom predlogu za preduzimanje istražnih radnji, radnje izvršenja krivičnog dela su kvalifikovane kao krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. KZ, a predloženo je ispitivanje predstavnika oštećenog i finansijsko veštačenje. Nakon toga, istražnom sudiji istog suda, Osnovni javni tužilac u Leskovcu dostavio je akt Kt br.49/09 od 27.11.2009. godine koji je zaveden pod brojem Ki br.908/09, a nakon reforme pravosuđa pod Ki br.677/10, radi združivanja sa spisima predmeta Ki br.690/09 (414/10), a zatim i akt od 21.04.2010. godine, koji je zaveden pod brojem Ki 1284/10 radi združivanja sa spisima Ki br.414/10 i Ki br.677/10, sa krivičnim prijavama protiv drugih osumnjičenih. Nakon toga, Osnovni javni tužilac u Leskovcu je podneo i predlog za preduzimanje istražnih radnji Kt br.47/09 od 26.10.2010. godine, predlažući da se u svojstvu osumnjičenih saslušaju predlagač V.M.-R., kao i ostala trojica osumnjičenih, te je istražni sudija doneo naredbu da se za dan 30.06.2011. godine pozovu osumnjičena – predlagač V.M.-R. i ostali osumnjičeni, radi saslušanja. Osumnjičena – predlagač nije saslušana, obzirom da je pristupila i zamolila da se saslušanje odloži, te je zakaznao saslušanje za 01.09.2011. godine. Nakon saslušanja predlagača V.M.-R. 01.09.2011. godine, spisi predmeta dostavljeni su Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu na dalju nadležnost, međutim, tužilac je stavio novi predlog za preduzimanje istražnih radnji, predlažući da se ispita osmoro svedoka kao i troje osumnjičenih. Nakon saslušanja nekoliko svedoka, u periodu od 11.01.2012. godine do 30.08.2012. godine, tužilac je podneo novi predlog za preduzimanje istražnih radnji. U međuvremenu, dana 01.10.2013. godine, došlo je do stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku, te su spisi predmeta dostavljeni Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu, koji je dana 01.08.2014. godine doneo rešenje o odbačaju krivičnih prijava protiv svih osumnjičenih, a zbog krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je usvojio zahtev predlagača V.M.-R. i utvrdio da je u krivičnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Leskovcu, u predmetu Ki br.414/10, Ki br.677/10, Ki br.1284/10, Ki br.2070/10, Ki br.846/11 i Ki br.732/12, povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Međutim, po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu ponašanje podnosioca zahteva – predlagača, koja je odmah po pozivu pristupila u sud i pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Leskovcu saslušana dana 01.09.2011. godine, te da je predlagač V.M.-R. imala svojstvo osumnjičene sve do 01.08.2014. godine, kada je Osnovni javni tužilac u Leskovcu doneo rešenje o odbačaju krivične prijave protiv nje, to je naknada koja je predlagaču dosuđena prvostepenim rešenjem u iznosu od 14.000,00 dinara, prenisko određena, a što se osnovano ističe u žalbi predlagača.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, posebno ceneći činjenicu da predlagač u konkretnom slučaju nije doprinela dugom trajanju krivičnog postupka koji je protiv nje pokrenut, delimičnim usvajanjem žalbe predlagača, preinačio prvostepeno rešenje u stavu dva izreke i odredio primerenu naknadu predlagaču na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva za isplatu. Po nalaženju ovoga suda, ovako odmerena visina iznosa primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku je adekvatna okolnostima slučaja, i njome će se postići svrha zaštite propisana članovima 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

Zahtev za naknadu veću od dosuđene odbijen je, jer je dosuđena naknada od 30.000,00 dinara primerena satisfakcija predlagaču, kojom će se ostvariti svrha koja njom i treba da se postigne, te imajući u vidu da se naknada nematerijalne štete koju je podnosilac zahteva pretrpeo, shodno članu 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, ne dosuđuje u ovom postupku.

Predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u ukupnom iznosu od 12.000,00 dinara, i to 6.000,00 dinara na ime sastava inicijalnog akta od strane punomoćnika – advokata, te 6.000,00 dinara na ime podnete žalbe u ovom postupku, a prema advokatskoj tarifi, te saglasno uspehu u postupku.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Snežana Medenica , s.r.                                                                                                               Radmila Dragičević-Dičić, s.r.