U postupku nisu učinjene bitne povrede iz čl. 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, predlagač je 10.08.2015. godine Apelacionom sudu u Kragujevcu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju P1 386/10. Tražio je da se utvrdi povreda ovog prava i odredi primerena naknada zbog povrede prava u iznosu od 50.000,00 dinara, kao i troškovi za sastav zahteva. Predlagač je u svojstvu tužioca 01.06.2010. godine Osnovnom sudu u Prijepolju podneo tužbu radi isplate neisplaćenih dodataka na platu. Tužba je podneta protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PPU Prijepolje, Policijska ispostava Prijepolje. U postupku je zakazano i održano više ročišta. Pripremno ročište zakazano je posle 10 meseci od momenta podnošenja tužbe, a na nekoliko ročišta sud nije izveo ni jedan dokaz, niti preduzeo potrebne procesne radnje radi blagovremenog dostavljanja pismenih dokaza potrebnih radi veštačenja, niti je blagovremeno dostavljao nalaze i mišljenja sudskog veštaka. Glavna rasprava je bila zaključena 29.04.2014. godine, a potom otvorena i određen zastoj protivno Zakonu o parničnom postupku. Predlagač (tužilac u tom sporu) svojim ponašanjem nije doprineo nerazumno dugom trajanju ovog postupka. Konačno, 29.05.2015. godine doneta je prvostepena presuda i ekspedovana strankama 26.06.2015. godine. Tužilac je izjavio žalbu u odnosu na odluku o troškovima postupka, a tuženi u odnosu na glavnu stvar, posle čega je rešenjem žalbenog suda Gž1 2063/15 od 22.09.2015. godine prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje. Osnovni sud u Prijepolju primio je spise iz žalbenog suda 05.10.2015. godine, a strankama je dostavljeno drugostepeno rešenje žalbenog suda 09.11.2015. godine. U vreme sačinjavanja službene beleške nije bilo dokaza o tome da je ročište u postupku pred prvostepenim sudom zakazano. Od momenta podnošenja tužbe do momenta podnošenja zahteva predlagača u ovom vanparničnom postupku prošlo je više od pet godina, a postupak nije pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu tako utvrđene činjenice, u žalbi predlagača osnovano se ukazuje da je prvostepeni sud, prilikom određivanja visine naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pogrešno primenio procesne odredbe iz Zakona o uređenju sudova, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu prirodu ovog spora iz radnog odnosa, koji je hitne prirode, činjenicu da se ne radi o posebno složenom predmetu, kao i okolnost da predlagač svojim ponašanjem nije doprineo nerazumno dugom trajanju ovog postupka, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, adekvatnu satisfakciju predlagaču, kome je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, predstavlja iznos od 30.000,00 dinara (još 10.000,00 dinara), kojim će se postići svrha zaštite propisana članom 8a i 8b Zakona o uređenju sudova. Dosuđivanje naknade u većem iznosu bilo bi protivno cilju kome služi, čime bi se pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, zbog čega je preko određenog iznosa naknade žalba predlagača odbijena kao neosnovana.

Pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara na ime sastava inicijalnog akta od strane punomoćnika – advokata, doneta primenom Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, imajući u vidu da predlagač troškove za sudsku taksu za zahtev i odluku nije tražio.

Kako je predlagač uspeo u žalbenom postupku, primenom Tarifnog broja 16. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12), predlagaču su priznati troškovi za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara.

Na osnovu čl. 401. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP u vezi čl. 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.