Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Snježana Pećanac, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 r 432/15 od 02.09.2016. godine, u sednici veća održanoj 27.10.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 r 432/15 od 02.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 432/15 od 02.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet 24.06.2015. godine, a stavom drugim izreke je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/2008 ... 101/2013), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i utvrdio da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje ovaj sud, kao drugostepeni sud, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju predlagač je u svojstvu tužioca Osnovnom sudu u Smederevu podneo tužbu 03.02.2015. godine radi isplate regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jubilarne nagrade i troškova prevoza. Tuženi je tužbu primio 18.02.2015. godine a pismeni odgovor na tužbu podnet je 05.03.2015. godine koji je punomoćnik tužioca uz poziv na ročište za 16.04.2015. godine primio 23.03.2015. godine. Zakazano ročište je održano a naredno određeno za 20.05.2015. godine nije održano zbog zahteva punomoćnika tužioca za odlaganje ročišta. Ročište zakazano za 29.06.2015. godine je održano a na ročištu od 26.08.2015. godine je utvrđen prekid postupka iz razloga otvaranja postupka stečaja nad tuženim. Rešenje o prekidu postupka punomoćnik tužioca je primio 01.09.2015. godine protiv koga nije izjavio žalbu.

Zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (označen kao tužba) podnet je 23.06.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a primenjujući odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 8b Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio nižestepeni sud kada je odbio kao neosnovan zahtev predlagača, s obzirom da postupak do prekida rešenjem od 26.08.2015. godine traje oko 6 meseci, a prvostepeni sud je u predmetnom postupku preduzeo sve zakonom propisane radnje da bi se postupak sproveo u najkraćem roku. Apelacioni sud u Beogradu je za svoju odluku dao razloge koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, pa se stoga žalbenim navodima predlagača ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Iz navedenih razloga je primenom člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić