Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Rajko Jelušić, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda R4 g 7/2022 od 23.11.2022. godine, u sednici održanoj 30.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4 g 7/2022 od 23.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R4 g 7/2022 od 23.11.2022. godine, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 14613/2022.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi je naveo da postupak u ovoj pravnoj stvari traje nepunih sedam godina, a više od polovine navedenog vremena predmet se nalazio u Apelacionom sudu u Beogradu, gde bi postupak trebalo da traje znatno kraće nego u prvostepenom sudu, da se radi o starom predmetu u kom je predviđeno hitno postupanje i da se ne radi o činjenično i pravno složenom predmetu. Takođe, predlagač smatra da postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku koja je posledica isključive inertnosti (neaktivnosti suda – posebno Apelacionog suda u Beogradu) iako su ispunjeni svi uslovi koji se odnose na rokove koji su predviđeni za razumno okončanje ovakvog parničnog spora, te da je nastojao da se suđenje u ovoj pravnoj stvari provede u najkraćem mogućem roku i da ničim nije doprineo odugovlačenju postupka. Pri tome, jedinstveni parnični postupak i dalje traje, sada po vanrednom – delotvornom pravnom leku, pa smatra da se razuman rok ne može računati do dana kada je predmet pravosnažno okončan. Predložio je da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegov prigovor i preinači prvostepeno rešenje, i utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da naloži postupajućem sudiji da u što kraćem roku pripremi i iznese predmet Rev 14613/2022 na odlučivanje o reviziji i da nakon toga u zakonskom roku izradi i strankama dosavi pisani otpravak odluke.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/05 od 07.05.2015. godine), Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka, primenom člana 17. stav 4. istog Zakona, ocenio da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koji se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Vrhovnog kasacionog suda R4 g 7/2022 utvrđeno je da je predlagač Vrhovnom kasacionom sudu podneo prigovor radi ubrzanja postupka dana 02.11.2022. godine, u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 14613/2022. Odlučujući o podentom prigovoru Vrhovni kasacioni sud je sproveo ispitni postupak, pa je uvidom u spise predmeta Rev 14613/2022 utvrdio da je tužilac podneo tužbu Višem sudu u Beogradu 31.12.2015. godine, radi naknade materijalne štete, protiv tužene Republike Srbije, BB iz ... i VV iz ..., da je Viši sud u Beogradu tužbu dostavio tuženi na odgovor 05.01.2011. godine, a tuženi su pisanim podnescima odgovorili na tužbu. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 2196/15 od 23.03.2016. godine odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere, a pripremno ročište je održano 07.06.2016. godine i određen vremenski okvir trajanja postupka od dve godine. Zbog nedostataka procesnih pretpostavki za održavanje ročišta za glavnu raspravu, prvo ročište za glavnu raspravu održano je 11.04.2017. godine na kom je saslušan tužilac, a potom su održana još dva ročišta za glavnu raspravu, na kojima su izvedeni dokazi, pa je glavna rasprava zaključena i doneta prvostepena presuda 27.11.2017. godine i ekspedovana parničnim strankama 10.01.2018. godine. Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi tužene Republike Srbije, rešenjem Gž 1555/18 od 28.05.2020. godine ukinuo prvostepenu presudu u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku Viši sud je rešenjem P 1843/20 od 21.01.2021. godine prekinuo postupak u toj parnici do okončanja parnice pred Osnovnim sudom u Lazarevcu P 493/2022, da bi Apelacioni sud u Beogradu svojim rešem P 1311/21 od 17.03.2021. godine navedeno rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu koji je, nakon održane glavne rasprave na ročištu 01.07.2021. godine doneo presudu, koja je ekspedovana 29.07.2021. godine. Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine, koja je strankama ekspedovana 06.07.2022. godine, a tužilac je protiv drugostepene presude izjavio reviziju 09.08.2022. godine i predmet je dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu i dat u rad sudiji izvestiocu 06.10.2022. godine, a prema izjašnjenju sudije izvestioca, predmet će biti rešen po redosledu prijema predmeta.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, a primenom odredbi relevantnog prava na kompletan slučaj, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je prigovor predlagača, radi ubrzavanja postupka u ovom predmetu neosnovan, imajući u vidu celokupno trajanje postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta, kao i zakonske rokove za zakazivanje ročišta i izradu odluka. Naime, ročišta za glavnu raspravu su redovno zakazivana i održavana u vremenskom okviru određenom za trajanje postuka od dve godine, a ukupno trajanje postupka od šest godina i 11 meseci od dana podnošenja tužbe sudu pa do podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka nije relativno dugo, imajući u vidu da je predmet pravosnažno okonačan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine. Predmet spora je naknada materijalne štete, što znači da se radi o predmetu koji nije prioritetan, u kom bi posebni kriterijumi hitnosti nalagali prekoredno rešavanje, niti je predlagač ukazao na poseban značaj ovog spora u tom smislu da je prekoredno postupanje potrebno zbog nekog njegovog ličnog svojstva (starost, bolest i slično).

Vrhovni kasacioni sud smatra da je adekvatnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda, pravilno zaključeno da prigovor predlagača nije osnovan. U konkretnom slučaju, pravilno je ocenjeno da je celokupni postupak, od podnošenja tužbe pa do odlučivanja o prigovoru trajao u granicama razumnog roka.

Naime, odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivau o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, prirode i vrste predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnog prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i za izradu odluka.

Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilnu ocenu ovog suda da predlagaču AA iz ... nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, dužina trajanja postupka je jedna od činjenica na osnovu koje se odlučuje o prigovoru za ubrzanje. Pravilna primena pravnog standarda da suđenje u razumnom roku podrazumeva utvrđivanje skupa činjenica (složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje podnosioca zahteva i državnih organa itd...), među kojima ključni značaj ima činjenica dužine trajanja celokupnog postupka. Predlagač je u žalbi naveo da je postupak pred drugostepenim sudom trajao dve godine i šest meseci, čime su povređene odredbe člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku u pogledu obaveze drugostepenog suda da odluči o žalbi.

Kako je u konkretnom slučaju predmet ocene celokupan postupak, to je imajući u vidu činjenicu da je tužba podneta 31.12.2015. godine, da je nakon donošenja prvostepene presude od 27.11.2017. godine Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž 1555/18 od 28.05.2020. godine ukinuo prvostepenu presudu, da je u ponovnom postupku, nakon donošenja rešenja o prekidu postupka i ukidanja tog rešenja od strane Apelacionog suda (prvostepeno rešenje doneto 21.01.2021. godine, a drugostepeno rešenje 17.03.2021. godine) prvosteni sud doneo presudu 01.07.2021. godine te da je ova presuda potvrđena presudom Apelaconog suda u Beogradu Gž 6286/21 od 12.05.2022. godine, koja je strankama ekspedovana 06.07.2022. godine, pravilan je zaključak da prigovor predlagača nije osnovan, jer se radi o parničnom postupku u kom se sudilo u granicama razumnog roka, odnosno da je celokupni postupak od podnošenja tužbe pa do odlučivanja o prigovoru trajao u granicama razumnog roka, zbog čega nema razloga da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i da se nalaže mera za ubrzanje postupka, pogotovo što je prigovor podnet Vrhovnom kasacionom sudu 02.11.2022. godine, nepunih mesec dana nakon što je predmet dostavljen Vrhovnom kasacionom sudu i dat u rad sudiji izvestiocu.

Sud je cenio navode žalbe da su prekoračeni rokovi za odlučivanje o žalbi predlagača, ali smatra da su ovi navodi neosnovani.Naime, rok za donošenje odluke propisan je u postupku pred drugostepenim sudom, koji je po svojoj prirodi instruktivne prirode, je nepoštovanje tog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrazavanja postupka u konkretnom predmetu. Pri tome, u postupku po vanrednim pravnim lekovima nije propisan rok za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene žalbe, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Imajući u vidu da je žalba odbijena, nije osnovan zahtev za naknadu troškova koji je istaknut u žalbi, u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pobijanom odlukom pravilno odbijen zahtev predlagača, pa je primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić