Nakon sprovedenog ispitnog postupka i pribavljenog izveštaja sudije izvestioca, Apelacioni sud u Nišu je utvrdio da je predmet prvi put dostavljen tom sudu 06.04.2022. godine, radi odlučivanja o žalbi tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude od 01.11.2021. godine. Rešenjem Gž 1136/2022 od 20.04.2022. godine, predmet je vraćen prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka. Predmet je ponovo dostavljen Apelacionom sudu u Nišu 05.07.2022. godine, koji je, rešenjem Gž 1136/2022 od 20.07.2022. godine, vratio predmet prvostepenom sudu radi donošenja dopunske presude budući da prvostepeni sud nije u celini odlučio o tužbenom zahtevu tužioca. Nakon što je prvostepeni sud 08.08.2022. godine doneo dopunsku presudu kojom je odlučio o preostalom delu tužbenog zahteva i po njenoj pravnosnažnosti predmet je ponovo dostavljen Apelacionom sudu u Nišu 21.11.2022. godine kada je dobio broj Gž 3738/2022 i razmatran na sednici veća 28.12.2022. godine kada je i doneta drugostepena presuda koja je ekspedovana prvostepenom sudu 13.01.2023. godine a predmet arhiviran 18.01.2023. godine.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Nišu našao da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda Gž 3738/2022, imajući u vidu da nije bilo neopravdano dugih perioda neaktivnosti u radu suda a da je predmet pravnosnažno rešen i odluka ekspedovana iz suda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost građana. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju, predlagač u žalbi ne navodi činjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju da je predmetni postupak hitan. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete za žrtve nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta. Radni sporovi koji su prioritetni i u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, su sporovi o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Predlagač u žalbi ne navodi da u ovom slučaju postoji neki od razloga, gore navedenih, da se postupak u ovom predmetu smatra prioritetnim. Ukupno trajanje prvostepenog i drugostepenog postupka od šest godina nije nerazumno dugo posebno imajući u vidu da nije bilo neopravdano dugih perioda neaktivnosti u radu suda i da je postupak pravnosnažno rešen pa nije bilo razloga za nalaganje preduzimanja procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak, u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 18. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi odredbe čl. 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

na osnovu člana 21. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić