Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Vesne Subić i Gordane Džakula, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., BB i VV, obojice iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, PP i RR, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Puhalović, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača zbog nedonošenja odluke po prigovoru radi ubrzanja postupka od 06.12.2018. godine, u sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE UVAŽAVA, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev 2215/2017.

Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2215/2017 da, u najkraćem roku okonča postupak po reviziji u ovom predmetu.

Obavezuje se Republika Srbija da predlagačima na ime troškova po prigovoru isplati 66.000,00 dinara, koji iznos će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagačima na ime troškova žalbenog postupka isplati 67.500,00 dinara, koji iznos će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagači su 06.12.2019. godine podneli Vrhovnom kasacionom sudu žalbu, zbog nedonošenja odluke po prigovoru radi ubrzanja postupka, a koji prigovor su Vrhovnom kasacionom sudu podneli 02.10.2019. godine. U žalbi su naveli da su 01.10.2019. godine preko punomoćnika preporučenom pošiljkom podneli predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Rev 2215/2017, te da shodno odredbi člana 7. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o prigovoru nije odlučeno u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, zbog čega su u smislu odredbe člana 15. istog zakona izjavili žalbu zbog nedonošenja odluke po prigovoru radi ubrzanja postupka. Predložili su da sud usvoji njihovu žalbu, utvrdi da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, odredi rok za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari i dosudi im opredeljene troškove postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu članova 16. stav 3. i 18. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/05), Vrhovni kasacioni sud je, sproveo ispitni postupak i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivalo veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda u smislu odredbe člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je propisano ako postupak u kome stranka smatra da je povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku vodi Vrhovni kasacioni sud, postupak po žalbi vodi i o žalbi odlučuje veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Prema stanju u spisima, predlagači su Vrhovnom kasacionom sudu 01.10.2019. godine podneli prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Rev 2215/2017. U prigovoru su naveli da su predlagači podneli tužbu 17.05.2000. godine protiv tuženog SS, da je tuženi podneo odgovor na tužbu 11.10.2000. godine, da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 2888/00 od 13.02.2003. godine usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su tužioci nosioci stanarskog prava na stanovima bliže određenim u izreci, da je rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž 3146/03 od 25.02.2004. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 1872/04 od 20.10.2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, navedena odluka ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2721/06 od 25.10.2007. godine. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 59851/10 od 03.12.2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 708/13 od 20.02.2014. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 837/14 od 29.10.2015. godine prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 395. ZPP, pa je delimično odbijena revizija tuženog u odnosu na tužioce (bliže navedene u izreci presude), a usvojena revizija tuženog i ukinuta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 708/13 od 20.02.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 59851/10 od 03.12.2012. godine u odnosu na tužioce (bliže navedene u izreci presude) i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3056/16 od 26.05.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca (bliže navedeni u izreci presude - u ovom postupku podnosioci prigovora radi ubrzanja postupka), a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3978/16 od 09.03.2017. godine žalba tužilaca delimično usvojena i prvostepena presuda delimično preinačena, tako što je usvojen tužbeni zahtev da su pravni prethodnici tužilaca stekli stanarsko pravo na stanovima, kao i da su tužioci kao pravni sledbenici postali zakupci na neodređeno vreme, a delimično odbijena u delu kojim su tužioci tražili da imaju pravo svojine na stanovima pravnih prethodnicika tužilaca, sve bliže određeno u izreci presude, dok je dopunskom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3978/16 od 04.05.2017. godine usvojena žalbu u odnosu na tužilju OO.

Tuženi je 08.05.2017. godine podneo reviziju u smislu odredbe člana 404. ZPP, dok su tužioci podneli reviziju 10.05.2017. godine, kao i odgovor na reviziju 26.05.2017. godine.

Predmet je u Vrhovnom kasacionom sudu primljen 04.10.2017. godine, zaveden je pod Rev 2215/2017, i o izjavljenim revizijama do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka nije odlučeno.

Odlučujući o podnetoj žalbi Vrhovni kasacioni sud je sproveo ispitni postupak, pa je uvidom u spise predmeta ovog suda R4 g 9/2019 utvrdio da je prigovor radi ubrzanja postupka primljen 02.10.2019. godine u Vrhovnom kasacionom sudu, da je postupajući sudija u predmetu R4 g 9/2019 zatražio da sudija izvestilac dostavi izveštaj u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2215/2017 sa izjašnjenjem o razvoju postupka u vremenu i predlogu roka u kome postupak može da se okonča, te da do momenta prijema žalbe predlagača zbog nedonošenja odluke po prigovoru radi ubrzanja postupka u Vrhovnom kasacionom sudu 16.12.2019. godine (predate 06.12.2019. godine preporučeno na recepis broj ..) izjašnjenje nije dostavljeno postupajućem sudiji u predmetu R4 g 9/2019, niti je doneta odluka po prigovoru radi ubrzanja postupka. Izveštaj sa izjašnjenjem o razvoju postupka u vremenu u ovom predmetu sudije izvestioca u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2215/2017 združen je spisima Rž1 g 24/2019 dana 16.01.2020. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je žalba predlagača osnovana, te da je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, postupak u ovoj pravnoj stvari iniciran je tužbom podnetom 17.05.2000. godine, radi se o sporu radi utvrđenja stanarskog prava, a u periodu od gotovo 20 godina dva puta doneta je prvostepena presuda (kojima je usvojen tužbeni zahtev tužilaca), a koje prvostepene presude su ukidane rešenjima drugostepenog suda, da je u ponovnom postupku presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 59851/10 od 03.12.2012. godine usvojen tužbeni zahtev tužilaca, da je navedena presuda potvrđena odlukom Apelacionog sud u Novom Sadu Gž 708/13 od 20.02.2014. godine, a koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 837/14 od 29.10.2015. godine delimično potvrđena, a delimično ukinuta. U ponovnom postupku, nakon ukidanja presude, prvostepeni sud je doneo presudu 26.05.2016. godine, da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu od 09.03.2017. godine žalba tužilaca delimično usvojena i prvostepena presuda delimično preinačena, a delimično odbijena, te da je dopunskom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 04.05.2017. godine usvojena žalba u odnosu na tužilju OO, nakon čega je tuženi 08.05.2017. godine podneo reviziju (u smislu odredbe člana 404. ZPP), dok su tužioci 10.05.2017. godine podneli reviziju, kao i odgovor na reviziju 26.05.2017. godine, o kojima do dana podnošenja prigovora nije odlučeno.

Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno. S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno dugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji, ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje postupka od momenta podnošenja tužbe.

Kod ovakvog stanja stvari, a posebno imajući u vidu prirodu spora, celokupno trajanje postupka, te da iz izveštaja sudije izvestioca u predmetu Rev 2215/2017 koji je združen spisima proizilazi da je nakon podnošenja tužbe 17.05.2000. godine i dostavljanja odgovora na tužbu 17.10.2000. godine, prvo ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 19.10.2000. godine odloženo radi izjašnjenja tužilaca na podneti odgovor, da je do prvog zaključenja rasprave bilo osam održanih ročišta, kao i tri neodržana (krivicom tuženog), da je 03.10.2002. godine još pet tužilaca podnelo tužbu protiv istog tuženog, da su postupci spojeni na ročištu održanom 09.10.2002. godine, da je nakon ukidanja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda (Gž 3146/03 od 25.02.2004. godine), prvo ročište zakazano za 11.05.2004. godine, nakon čega su usledila još dva održana ročišta i dva koja nisu održana bez krivice tužilaca, nakon čega je prvostepeni sud doneo odluku (P 1872/04 od 20.10.2005. godine) koja je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž 2721/06 od 25.10.2007. godine, te da je u ponovnom postupku punomoćnik tužilaca uredio tužbeni zahtev tako što je označio pravne sledbenike u međuvremenu preminulih tužilaca i postupio po nalogu drugostepenog suda, nakon čega je bilo još tri održana i četiri neodržana ročišta, od čega na saglasan predlog stranaka radi pokušaja nagodbe, a preostala tri bez krivice tužilaca, te da je u ovom periodu ročište od 07.10.2009. godine odloženo zbog nastupajuće reforme sudskog sistema, te da su u međuvremenu još neki tužioci preminuli i umesto njih stupili pravni sledbenici, dok je dvoje tužilaca povuklo tužbu. Nakon toga Osnovni sud u Novom Sadu se rešenjem od 30.03.2010. godine oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavio Višem sudu u Novom Sadu, a rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R 11/10 za suđenje je određen Osnovni sud u Novom Sadu. U nastavku postupka održano je sedam ročišta, još neki tužioci su povukli tužbe, a umesto nekih su stupili pravni sledbenici, da bi presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 59851/10 od 03.12.2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 708/13 od 20.02.2014. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 837/14 od 29.10.2015. godine delimično je odbijena revizija tuženog u odnosu na tužioce (bliže navedene u izreci presude), a usvojena revizija tuženog i ukinuta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 708/13 od 20.02.2014. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 59851/10 od 03.12.2012. godine u odnosu na tužioce (bliže navedene u izreci presude) i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je u nastavljenom postupku 08.02.2016. godine prekinut postupak zbog smrti dvoje tužilaca, a koji je nastavljen rešenjem od 01.04.2016. godine. Pre zaključenja rasprave sud je održao dva ročišta, dok jedno nije održano bez krivice parničnih stranaka. Prvostepenom presudom P 3056/16 od 26.05.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca (bliže navedeni u izreci presude - u ovom postupku podnosioci prigovora radi ubrzanja postupka), a presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3978/16 od 09.03.2017. godine žalba tužilaca delimično usvojena i prvostepena presuda delimično preinačena tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev, a delimično je žalba odbijena u delu kojim su tužioci tražili da imaju pravo svojine na stanovima pravnih prethodnicika tužilaca, sve bliže određeno u izreci presude, dok je dopunskom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3978/16 od 04.05.2017. godine usvojena žalbu u odnosu na tužilju OO. Imajući u vidu sve napred navedeno, te činjenicu da je prvostepena presuda više puta ukidana od strane drugostepenog suda, da su nakon ukidanja drugostepene odluke od strane Vrhovnog kasacionog suda 29.10.2015. godine, po reviziji parničnih stranaka od 08.05.2017. godine i 10.05.2017. godine spisi predmeta u Vrhovnom kasacionom sudu primljeni 04.10.2017. godine i zavedeni pod Rev 2215/2017, te da o izjavljenim revizijama nije odlučeno, ocena je Vrhovnog kasacionog suda da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Imajući sve izneto u vidu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 4. u vezi sa članom 8 – 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i utvrdio da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Vrhovnim kasacionim sudom u predmetu Rev 2215/2017. Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda, to je ovaj sud odredio da postupajući sudija u predmetu Rev 2215/2017 u najkraćem roku okonča postupak po reviziji u ovom predmetu, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagačima za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić