Vrhovni kasacioni sud, sudija Tatjana Matković Stefanović, u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača „Graditelj – Projekt“ d.o.o. Kovin, postupajući po žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 i 1/20 od 01.06.2020. godine, doneo je dana 16.09.2020. godine

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 i 1/20 od 01.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 i 1/20 od 01.06.2020. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor radi ubrzanja postupka predlagača u predmetu Privrednog apelacionog suda Iž 1732/19.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom dozvoljenih razloga.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/2015), odlučeno je da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom u smislu člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Privredni apelacioni sud je utvrdio da je predlagač dana 23.01.2020. godine podneo Privrednom apelacionom sudu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Iž 1732/19 sa predlogom da se donese odluka o utvrđivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, navodeći da su spisi predmeta Privrednog suda u Pančevu dostavljeni Privrednom apelacionom sudu dana 13.11.2019. godine i da se predmet drži više od 70 dana bez ikakve odluke.

Privredni apelacioni sud je utvrdio da je Privredni sud u Pančevu Ipv (Iv) dostavio predmet 81/2019 po žalbi izvršnog poverioca na postupak Privrednom apelacionom sudu; da je slučajnim kompjuterskim rasporedom dodeljen u rad sudiji Goranu Saviću i da je zaveden pod brojem Iž 1732/2019 od 13.11.2019. godine; da je odluka po žalbi doneta dana 30.01.2020. godine i da je predmet prosleđen sudskoj praksi dana 31.01.2020. godine, a zatim i pisarnici dana 03.02.2020. godine. S obzirom na dužinu trajanja postupka i na merila predviđena odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da ukupno trajanje postupka od dva meseca i 20 dana pred drugostepenim sudom se ne može smatrati postupanjem van razumnog roka.

Navedeni zaključak prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđena su merila za ocenu trajanju suđenja u razumnom roku, tako da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenih činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva i drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava ili obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Pravilno je Privredni apelacioni sud primenom navedenih merila zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Iž 1732/19. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da se postupak pred drugostepenim sudom odvijao po redosledu prijema predmeta od strane postupajućeg sudije. Dužina ukupnog trajanja postupka iznosi dva meseca i 20 dana, te se, kako pravilno zaključuje Privredni apelacioni sud, navedeni rok ne može posmatrati postupanjem van razumnog roka. Tačno je da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju članom 79. stav 1. propisano da drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja ili odbija žalbu u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, odgovora na žalbu i spise predmeta i rešenje otpravlja u naredna tri dana od dana donošenja. Međutim, navedeni rok se smatra instruktivnim, ciljnim, pa je postupanje suda usmereno ka postizanju istog, a ne čini taj rok obaveznim. Shodno tome, nepostupanje suda u roku od 15 dana po automatizmu ne dovodi do povrede prava na suđenje u razumnom roku, ako pri tome nije dokazano da je na strani postupajućeg sudije bilo propusta, što iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi. Naime, postupajući sudija je rešavao predmet po redosledu prijema.

Na osnovu gore navedenog, odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S u d i j a

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić