Vrhovni kasacioni sud, vršilac funkcije predsednika suda Dragomir Milojević, u predmetu predlagača AA d.o.o. ..., koga zastupa Milan Mazić, advokat iz ..., ul. ... br. .., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 p 26/19 od 05.08.2019. godine, doneo je 16.09.2019. godine

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 p 26/19 od 05.08.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 p 26/19 od 05.08.2019. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača AA d.o.o. ... za ubrzanje postupka pred tim sudom u predmetu Pž 988/18.

Protiv navedenog rešenja predlagač je, preko punomoćnika, blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava. Naveo je da postupak po žalbi pred Privrednim apelacionim sudom dugo traje (18 meseci), zbog čega je predložio da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu, utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku od strane Privrednog apelacionog suda u predmetu Pž 988/18, te da mu naknadi troškove postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82... „Službeni glasnik RS“ br. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 387. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da žalba nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Privrednog apelacionog suda R4 p 26/19 utvrđeno je da je predlagač AA d.o.o. ..., u svojstvu tužioca, podneo 15.05.2015. godine tužbu Privrednom sudu u Valjevu, protiv tuženog BB a.d.o. ..., radi isplate osiguranog slučaja. Rešenjem P 317/15 od 15.09.2015. godine Privredni sud u Valjevu se oglasio mesno nenadležnim za postupanje i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno nadležnom sudu. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 6537/15 od 23.03.2017. godine. Predmet je dostavljen Privrednom sudu u Beogradu 22.05.2017. godine, nakon čega su održana tri ročišta za glavnu raspravu (04.07.2017, 28.09.2017. i 12.12.2017. godine), a prvostepena presuda je doneta 20.12.2017. godine. Protiv navedene presude žalbe su izjavili i tužilac (23.12.2017. godine) i tuženi (28.12.2017. godine), nakon čega je predmet dostavljen Privrednom apelacionom sudu 06.02.2018. godine i još uvek nije rešen.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 988/18, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Privrednog apelacionog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda Pž 988/18. Naime, od iniciranja postupka (15.05.2015. godine) do donošenja prvostepene presude (20.12.2017. godine) protekao je period od dve godine i sedam meseci, a postupak pred drugostepenim sudom traje od 06.02.2018. godine, pa se ne može govoriti o nerazumno dugom trajanju postupka i nedelotvornom postupanju suda, posebno imajući u vidu da je predlagač u prigovoru i u žalbi isključivo ukazivao na dugo trajanje postupka pred drugostepenim sudom.

Neosnovan je žalbeni navod da je pobijano rešenje nezakonito jer nije doneto u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, budući da se u konkretnom slučaju ne radi o hitnom predmetu po kome se prekoredno postupa, pri čemu je Sudskim poslovnikom predviđena obaveza rešavanja predmeta po redosledu prijema, a predmet Pž 988/18 je dvadeset sedmi po redu i predviđeno je njegovo rešavanje u roku od dva meseca.

Sud je cenio i navode žalbe da Privredni apelacioni sud nije rešio predmet u roku predviđenom odredbom članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ali je našao da ta činjenica ne dovodi do povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je navedeni rok po svojoj prirodi instruktivne prirode, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

V.f. predsednika suda

Dragomir Milojević,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić