Vrhovni kasacioni sud, sudija Gordana Ajnšpiler Popović u postupku podnosioca DOO E.-p. S.G. iz K., koga zastupa direktor P.D., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, postupku po žalbi predlagača protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 P 20/16 od 21.06.2016. godine, dana 14.07.2016.godine, donosi

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 P 20/16 od 21.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 P 20/16 od 21.06.2016. godine odbijen je prigovor DOO E.-p. S.G. iz K. radi ubrzanja postupka pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu Pž 3542/16, kao neosnovan.

Blagovremenom žalbom predlagač DOO E.-p. S.G. iz K. osporava navedeno rešenje u celosti, zbog bitne povrede odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava, pa predlaže da se usvoji žalba i drugačije odluči o prigovoru predlagača.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/2015), odlučeno je da žalba nije osnovana.

O prigovoru je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom u smislu člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom predmetu ceneći sve kriterijume propisane za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku Privredni apelacioni sud utvrđuje da je predmet spora novčano potraživanje tužioca, te da je postupak otpočeo podnošenjem inicijalnog akta prvostepenom sudu 25.11.2013.godine. U navedenom parničnom postupku prvostepeni sud je sve radnje preduzimao ažurno i u Zakonom predviđenim rokovima, te je doneo presudu P 480/13 dana 14.03.2014.godine.Protiv navedene presude izjavljena je žalba 01.07.2014.godine, a po zakonom predviđenom postupanju prvostepenog suda ista je prosleđena Privrednom apelacionom sudu i primljena 26.08.2014.godine radi odlučivanja, te zavedena pod brojem Pž 3542/16. O žalbi nije do podnošenja prigovora odlučeno od strane Privrednog apelacionog suda, ali je ocenjujući dužinu trajanja celog postupka u skladu sa praksom Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda kao i Evropskog suda za ljudska prava, Privredni apelacioni sud našao da prigovor podnosioca za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije osnovan.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Imajući u vidu citirane odredbe i predlagač je imao Ustavom zajemčena prava da se o njegovom zahtevu reši na navedeni način.

U konkretnom slučaju treba imati u vidu da se radi o novčanom potraživanju pravnog lica te da isto nema posebni značaj, što bi mu dalo hitnost pri odlučivanju, da je postupajući prvostepeni sud shodno navedenim ocenama i utvrđenom stanju o toku predmeta od strane nižestepenog suda ažurno u rokovima i zakonito postupao u navedenom predmetu, te da nema propusta od strane prvostepenog suda. Tužilac je dostavljanjem većeg broja podnesaka doprineo dužini trajanja postupka upravo pred drugostepenim sudom. U konkretnom slučaju postupak pred Privrednim apelacionim sudom traje 1 godinu i 9 meseci, ali celokupan postupak od dana podnošenja inicijalnog akta prvostepenom sudu, do odlučivanja ne traje dugo, da bi došlo do prekoračenja suđenja u razumnom roku u skladu sa navedenim standardima, a činjenica da se u jednoj fazi postupka sam postupak odvijao brže, dok je u drugoj sporije ne utiče na drugačiju ocenu pravilnosti odluke o povredi prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da se postupak ostvarenja prava gleda kao jedinstvena celina pa time i u pogledu rokova.

Neosnovani su žalbeni navodi o pogrešno navedenom datumu predaje predmeta sudiji izvestiocu, jer je u pobijanom rešenju naznačeno da se misli na dodelu predmeta po izboru novih sudija.

Žalbeni navodi podnosioca koji ukazuju da je Privredni apelacioni sud bio dužan da u roku od 9 meseci postupi po žalbi, odnosno reši postupak po žalbi, nisu osnovani. Zakon o parničnom postupku predviđa navedeni rok kojim je propisana dužnost drugostepenog suda da o žalbi odlučuje najkasnije 9 meseci od dana prijema spisa od prvostepenog suda, ali se radi o instruktivnom roku za sud, koji je uz navedeno dužan da poštuje i redosled pri odlučivanju, kao i davanje prednosti hitnim predmetima, što sve ukazuje da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu, odnosno slučaju. Posledice nepoštovanja instruktivnih rokova, kako pravilno ceni pobijano rešenje ne dovode automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ne dozvoljavaju odvojeno posmatranje navedenog roka u odnosu na celokupni tok postupka, pa stoga pravilno zaključuje nižestepeni sud da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu celinu postupka.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je na navedeni način.

S u d i j a,

Gordana Ajnšpiler Popović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.