Vrhovni kasacioni sud, sudija Gordana Ajnšpiler Popović, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku podnosioca „AA“ preduzetnik BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Miroslav Tešić, advokat iz ..., odlučujući po žalbi predlagača protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 P 12/17 od 16.03.2017. godine, dana 10.04.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 P 12/17 od 16.03.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 P 12/17 od 16.03.2017. godine odbijen je prigovor predlagača „AA“ preduzetnik BB iz ..., radi ubrzanja postupka pred Privrednim apelacionim sudom u predmetu Pž 3477/15, kao neosnovan.

Blagovremenom žalbom predlagač „AA“, preduzetnik BB iz ..., osporava navedeno rešenje u celosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nopotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pa predlaže da se usvoji žalba i drugačije odluči o prigovoru predlagača.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ( „Službeni glasnik RS“ br. 40/2015), odlučeno je da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom u smislu člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ceneći sve kriterijume propisane za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku Privredni apelacioni sud u konkretnom slučaju utvrđuje da je predmet spora novčano potraživanje, te da je postupak otpočeo podnošenjem inicijalnog akta prvostepenom sudu 03.04.2015. godine. U navedenom parničnom postupku prvostepeni sud je sve radnje preduzeo ažurno i u Zakonom predviđenim rokovima te je doneo presudu dana 28.05.2015. godine. Protiv navedene presude izjavljena je žalba, a po zakonom predviđenom postupanju prvostepenog suda ista je prosleđena Privrednom apelacionom sudu i primljena dana 22.06.2015. godine radi odlučivanja, te je zavedena pod br. Pž 3477/15. O žalbi je drugostepeni sud odlučio dana 08.03.2017. godine i ista je ekspedovana Privrednom sudu u Kraljevu 15.03.2017. godine, te je ocenjujući dužinu trajanja celog postupka u skladu sa praksom Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda kao i Evropskog suda za ljudska prava, Privredni apelacioni sud našao da prigovor podnosioca za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije osnovan.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i optužbama protiv njega. Imajući u vidu citirane odredbe i predlagač je imao Ustavom zajamčena prava da se o njegovom zahtevu reši na navedeni način.

U konkretnom slučaju treba imati u vidu da se radi o novčanom potraživanju, te da isto nema posebni značaj što bi mu dalo hitnost pri odlučivanju, da je postupajući prvostepeni sud shodno navedenim ocenama i utvrđenom činjeničnom stanju o toku predmeta od strane nižestepenog suda ažurno u rokovima i zakonito postupao u navedenom predmetu, te da nema propusta od strane prvostepenog suda. U konkretnom slučaju postupak pred Privrednim apelacionim sudom traje duže od 9 meseci ali celokupan prostupak od dana podnošenja inicijalnog akta prvostepenom sudu, do odlučivanja ne traje dugo, da bi došlo do prekoračenja suđenja u razumnom roku u skladu sa navedenim standardima, a činjenica da se u jednoj fazi postupak odvijao brže, a u drugoj sporije, ne utiče na drugačiju ocenu pravilnosti odluke o povredi prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da se postupak ostvarenja prava gleda kao jedinstvena celina, pa time i u pogledu rokova.

Žalbeni navodi podnosioca koji ukazuju da je Privredni apelacioni sud bio dužan da u roku od 9 meseci postupi po žalbi, odnosno reši postupak po žalbi nisu osnovani. Zakon o parničnom postupku, predviđa navedeni rok kojim je propisana dužnost drugostepenog suda da o žalbi odlučuje najkasnije 9 meseci od dana prijema spisa od prvostepenog suda, ali se radi o instruktivnom roku za sud, koji je uz navedeno dužan da poštuje i redosled pri odlučivanju, kao i davanje prednosti hitnim predmetima, što sve ukazuje da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu, odnosno slučaju. Posledice nepoštovanja instruktivnih rokova, kako pravilno ceni pobijano rešenje ne dovode automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ne dozvoljavaju odvojeno posmatranje navedenog roka u odnosu na celokupni tok postupka, pa stoga pravilno zaključuje nižestepeni sud da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu celinu postupka.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je na navedeni način.

S u d i j a

Gordana Ajnšpiler Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić