Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82... „Službeni glasnik RS“ 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 … 18/20) i zaključio da je žalba osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7 i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Beogradu je sproveo ispitni postupak, pa je, odlučujući o podnetom prigovoru radi ubrzanja postupka od 21.09.2020. godine, utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa, da je postupak otpočeo podnošenjem tužbe dana 14.09.1999. godine od strane predlagača kao tužioca, protiv tuženog NIS Jugopetrol, da je postupak vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu koji je dana 18.03.2019. godine doneo presudu P1 599/16 kojom su odbijeni svi zahtevi tužilaca kao neosnovani i zahtev za naknadu troškova tužene kao neosnovan. Protiv te presude tužioci su preko punomoćnika izjavili žalbe, te se predmet nalazi u drugostepenom postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu pod brojem Gž1 3329/19. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu dana 02.12.2019. godine. Predmet je iznet na sednicu veća dana 08.10.2020. godine, izvećan je i u toku je pismena izrada odluke.

Apelacioni sud u Beogradu je odbio prigovor predlagača kao neosnovan, jer se prema stanju materijalno – pravnog odnosa u vreme rešavanja po prigovoru radi o postupku koji je pred apelacionim sudom u fazi okončanja u predmetu Gž1 3329/19 imajući u vidu da je isti 08.10.2020. godine izvećan i da je u toku izrada pismenog otpravka odluke.

Međutim, uvidom u portal Apelacionog suda u Beogradu – tok predmeta, utvrđeno je da postupak u ovoj pravnoj stvari još uvek nije okončan, presuda nije doneta ni izrađena, niti je dostavljena strankama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Pogrešan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je prigovor predlagača neosnovan. Naime, radi se o parničnom postupku koji je pokrenut podnošenjem tužbe dana 14.09.1999. godine, pre dvadeset jednu godinu, koji izuzetno dugo traje, zbog čega prvostepeno rešenje nije zakonito.

Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud, tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio citirane odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke. Polazeći od činjenice: da postupak u ovoj pravnoj stvari od značaja za predlagača, koji je tužilac, traje od 14.09.1999. godine, a da još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je primenom propisanih merila zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju su znatna dužina trajanja postupka i značaj pravne stvari za predlagača dovoljne činjenice za izvođenje zaključka da postupak nerazumno dugo traje. Povređeno je pravo predlagača, jer sudovi ni nakon dvadeset jednu godinu od početka suđenja nisu uspeli da u celini pravnosnažno okončaju spor, a kako se radi o starom predmetu, žalbeni sud je morao brže da postupa. Pošto je postupak nerazumno dugo trajao i još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Otklanjajući posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u cilju što bržeg okončanja postupka u predmetu Gž1 3329/19, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, naložio okončanje žalbenog postupka u roku od 30 dana od prijema ovog rešenja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP.

Odluka o naknadi troškova predlagaču, kao u stavu trećem izreke doneta je primenom članova 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP. Predlagaču su dosuđeni traženi troškovi prvostepenog i žalbenog postupka, i to na ime sastava prigovora od strane punomoćnika – advokata u visini od 6.000,00 dinara i žalbe u visini od 12.000,00 dinara.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    S u d i j a

    Marina Milanović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić