U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 27U 15532/17 i R4 u 123/2020 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je predlagač AA, u svojstvu tužilje, podnela dana 16.10.2017. godine Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja tuženog Ministarstva pravde Republike Srbije od 15.08.2017. godine, kojim je konstatovano da je BB bila imenovana za javnog beležnika za područje Prvog osnovnog suda u Beogradu, Gradsku opštinu ..., rešenjem tuženog od 01.08.2014. godine i da je razrešena dužnosti javnog beležnika dana 21.11.2016. godine; da je rešenjem Upravnog suda od 29.07.2020. godine odbačena tužba AA, ovde predlagača, zbog nedostatka aktivne legitimacije za njeno podnošenje, jer osporenim rešenjem Ministarstva pravde nije odlučivano o pravima i obavezama tužilje ili o njenom na zakonu zasnovanom interesu, a osporeno rešenje je doneto u izvršenju presude Upravnog suda 24U 11348/17 od 14.07.2017. godine, kojom je okončan upravni spor po tužbi VV i GG, uz učešće zainteresovanog lica BB, u kome AA takođe nije učestvovala.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovoga slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u postupku pred Upravnim sudom u predmetu 27U 15532/17 nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet upravnog spora po zakonu nije hitan, niti sadržina rešenja koje se tužbom osporava ukazuje na to da on može imati bilo kakav poseban značaj za predlagača, zbog čega ga je trebalo prekoredno rešavati. Sudija izvestilac je odluku u predmetu doneo 29.07.2020. godine, prema redosledu prijema predmeta u sud, saglasno članu 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09 ... 16/18). Donošenje odluke po tužbi predlagača nakon podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na to da je prigovor ostvario svoju osnovnu svrhu jer je doveo do ubrzanja sudskog postupka.

Pored navedenog, treba imati u vidu da je u toku 2020. godine pet meseci postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu – najpre zbog vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova. U toku vanrednog stanja koje je uvedeno 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20) i ukinuto 06.05.2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20), rad sudova je bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su takstativno navedeni u Zaključku. U toku postupka parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2020. godine, izborni sporovi koji su po zakonu naročito hitni morali su imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav. 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni kasacioni sud je, u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanpparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom posutpku, imajući u vidu neuspeh predlagača u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić