.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 1/2021
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, vršilac funkcije predsednika suda Dragomir Milojević, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Zatezalo, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 466/2020 od 21.12.2020. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 24.02.2021. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 466/2020 od 21.12.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je 04.01.2021. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 466/2020 od 21.12.2020. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda II-3 U 20864/18, kao neosnovan, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.
Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu u kojoj je naveo da je Upravni sud bio neaktivan od podnošenja tužbe (16.11.2018. godine) pa do podnošenja prigovora (24.11.2020. godine), zbog čega je predložio da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Upravnog suda II-3 U 20864/18 i naloži postupajućem sudiji ubrzanje postupka. Troškove postupka je tražio i opredelio.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82...„Službeni glasnik RS“ br. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 387. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda II-3 U 20864/18 i R4 u 466/2020 utvrđeno je da je predlagač 16.11.2018. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenja za drugostepeni poreski postupak Niš, radi poništaja rešenja od 16.10.2018. godine, kojim je, stavom I dispozitiva, odbijena žalba tužioca podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave, Filijale Niš od 26.06.2018. godine, a stavom II dispozitiva odbijen je zahtev za naknadu troškova za sastav žalbe u iznosu od 60.000,00 dinara kao i naknada troškova na ime plaćene takse u iznosu od 1.880,00 dinara. Navedenim prvostepenim rešenjem utvrđen je porez na prenos apsolutnih prava BB iz ... za nepokretnu imovinu - stan u ..., u iznosu od 35.000,00 dinara po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti overenom u Opštinskom sudu u Nišu br. II-Ov. ../2001 od 11.12.2001. godine. U izjašnjenju sudije izvestioca od 10.12.2020. godine navedeno je da su spisi predmeta koji se odnose na ćutanje uprave iz predmeta II-3 U 19272/18 prebačeni u predmet II-3 U 20864/18, te da su isti vraćeni tuženom organu uz dostavljanje tužbe, a radi davanja odgovora na tužbu koji se odnosi na predmet spora u II-3 U 20864/18. Takođe je navedeno da će predmet II-3 U 20864/18 biti okončan po dobijanju traženog odgovora na tužbu i spisa predmeta.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda II-3 U 20864/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od momenta podnošenja tužbe do podnošenja prigovora nije protekao tako dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda, s obzirom da su u prethodnom postupku preduzimane radnje neophodne za odlučivanje po podnetoj tužbi, kao i da će predmet biti okončan po dobijanju traženog odgovora na tužbu i spisa predmeta.
Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je ožalbenim rešenjem odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka. Naime, slečajevi koji prema svim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po priritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet upravnog spora nije hitan, jer se odnosi na ocenu zakonitosti konačnog rešenja o utvrđivanju poreza na prenos apsolutnih prava u iznosu od 35.000,00 dinara. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvataju Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud Srbije, ne može se smatrasti slučajem koji ima poseban značaj za tužioca, ovde predlagača, i koji zbog toga zahteva naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je to slučaj sa Upravnim sudom, ovakvi predmeti se rešavaju prema redosledu prijema u sud u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09...39/16).
Pored navedenog, treba imati u vidu da je u toku 2020. godine pet meseci postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu - najpre zbog vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova. U toku vanrednog stanja, koje je uvedeno 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 29/20) i ukinuto 06. maja 2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/20), rad sudova je bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. U toku postupka parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2020. godine izborni sporovi, koji su po zakonu naročito hitni, morali su imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete.
Sa izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u dispozitivu.
Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova sastava prigovora i žalbe primenom odredbe člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, sa izmenama) u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi i prigovoru.
V.f. predsednika suda
Dragomir Milojević, s.r.
POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
