Vrhovni kasacioni sud, vršilac funkcije predsednika suda Dragomir Milojević, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... br. .., koju zastupa punomoćnik Ivo Joksimović, advokat iz ..., ul. ... br. .., poštanski fah .., ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 U 256/19 od 12.11.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je dana 28.01.2020. godine

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE UVAŽAVA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 U 256/19 od 12.11.2019. godine, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 2 U 19644/17.

Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda 2 U 19644/17 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, okonča postupak po tužbi u tom predmetu, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim naloženim radnjama.

Obavezuje se Republika Srbija da predlagaču na ime troškova po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je preko Upravnog suda, dana 29.11.2019. godine, podnela Vrhovnom kasacionom sudu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 U 256/19 od 12.11.2019. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 2 U 19644/17.

Predlagač je u žalbi ukazala da je postupak ostvarivanja njenih prava započeo pre osam godina, da je Upravni sud po njenoj tužbi dva puta ukidao drugostepenu odluku i predmet vraćao na ponovno odlučivanje, ali da tuženi organ nije postupao po presudama Upravnog suda. Iz navedenih razloga, predložila je da Vrhovni kasacioni sud uvaži žalbu i preinači ožalbeno rešenje.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br.12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda R4 U 256/19, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju radi o višestranačkom predmetu, složene prirode, u kome ima zainteresovanih lica, zbog čega je potrebno održavanje usmene javne rasprave, koja će prema izjašnjenju postupajućeg sudije biti zakazana prema rasporedu rešavanja starih predmeta.

Nakon što je sproveo ispitni postupak i primenio merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je Upravni sud pogrešno zaključio da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. u presudi Evropskog suda za ljudska prava od 18.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije, broj 7984/77). S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno drugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred upravnim organima ili drugim organima upravnog rešavanja, a u slučaju podnošenja tužbe se pravnosnažno okončava pred Upravnim sudom, sve to vreme do donošenja pravnosnažne odluke postoji za stranku određena pravna nesigurnost, pa se prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim stvarima upravni postupak i upravni spor posmatraju kao integralna celina.

Vrhovni kasacioni sud ističe da slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca predstavke ili za njega postoji rizik od odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, jer se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Upravni sud je nesumnjivo preopterećen velikim brojem nerešenih predmeta. Evropski sud za ljudska prava nastoji da izmiri pitanje razumnog vremenskog roka sa pitanjem primerenog provođenja pravde, pozivajući domaće sudove koji imaju zaostale predmete, da predmete obrađuju po značaju, a ne po redosledu prijema. To inplicitno sugeriše da se predmeti rešavaju po posebnom značaju koji imaju za podnosioca (presuda Evropskog suda za ljudska prava od 07. jula 1989. godine u predmetu Union alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85).

U konkretnom slučaju, predmet se odnosi na ostvarivanje prava na rad, koje je od egzistencijalnog značaja za predlagača i zahteva prioritetno rešavanje, zbog čega Upravni sud nije smeo da zanemari dugo trajanje postupka kao celine. Imajući u vidu da je upravni postupak započet 2011. godine, a da je upravni spor u predmetu 2 U 19644/17 započeo podnošenjem tužbe 25.12.2017. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da složenost predmeta ne može opravdati tako dugo trajanje postupka (osam godina). Ovaj sud je pri tome imao u vidu da je tužba u upravnom sporu podneta radi poništaja konačnog rešenje Uprave za kadrove, Ministarstva odbrane br. .. od 25.10.2016. godine, da je tuženi dostavio odgovor na tužbu i spise predmeta 14.02.2018. godine, ali da do dana podnošenja prigovora Upravni sud nije preduzeo ni jednu radnju u upravnom sporu. Imajući u vidu dugo trajanje upravnog spora, ali i dugo trajanje postupka kao celine, s obzirom da je Upravni sud dva puta poništavao drugostepeno rešenje tuženog i predmet vraćao tuženom organu na ponovno odlučivanje, te da i dalje postoji neizvesnost predlagača o ishodu upravnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 2 U 19644/17.

S obzirom da je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za odlučivanje o tužbi u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba čl. 153. stav 1, čl. 154. i čl. 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a visina troškova utvrđena je prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

V. f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić