Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ... ..., koga zastupa kao punomoćnik Aleksandar Olinek, advokat iz ..., ... ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 12/19 od 05.03.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 20.05.2019. godine

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE UVAŽAVA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 12/19 od 05.03.2019. godine, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 27 U 4976/17.

Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda 27 U 4976/17 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama.

Obavezuje se Republika Srbija da predlagaču na ime troškova po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 02.04.2019. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 12/19 od 15.03.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 27 U 4796/17, kao neosnovan.

Predlagač u žalbi navodi da se u svojstvu zainteresovanog lica i korisnika restitucije više puta obraćao Upravnom sudu molbama za prekoredno rešavanje predmeta 27 U 4976/17, ali da sud nije preduzeo nijednu aktivnost u cilju rešavanja ove upravne stvari. Ističe da se radi o postupku koji je po svojoj prirodi hitan, da je od podnošenja tužbe proteklo dve godine i da ima 75 godina, zbog čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud preinači ožalbeno rešenje, tako što će usvojiti prigovor, utvrditi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrditi njegovo pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava prigovora i žalbe od strane advokata.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 27 U 4976/17, kao neosnovan, sa obrazloženjem da period od podnošenja tužbe 04.04.2017. godine do donošenja odluke u upravnom sporu 22.01.2019. godine nije trajao nerazumno dugo, imajući u vidu da je predmet složen i da zahteva održavanje usmene javne rasprave, pri čemu je u tom periodu sud preduzimao aktivnosti u cilju okončanja postupka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, jer se iz spisa predmeta vidi, a na to je ukazao i predlagač u prigovoru, da se radi o postupku restitucije nacionalizovane imovine koji se vodi od 2012. godine i u kome je već jednom doneta odluka u upravnom sporu. Donoseći ožalbeno rešenje, Upravni sud nije imao u vidu da se prilikom odlučivanja o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sudski postupak sveobuhvatno analizira, počev od inicijalne radnje u upravnom postupku do donošenja sudske odluke u upravnom sporu, ukoliko predlagač ukazuje na celokupno vreme trajanja postupka. Polazeći od međunarodnih standarda zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji su pretežnim delom ustanovljeni praksom Evropskog suda za ljudska prava, ocena trajanja sudskog postupka u upravnom sporu ne isključuje vremensko trajanje upravnog postupka, jer on predstavlja integralni deo postupka u kome se odlučuje o pravu predlagača.

Vrhovni kasacioni sud podseća i na to da se, prema odredbi člana 48. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 108/13, 142/14, 88/15 – Odluka US i 95/18), postupak po tužbi u upravnom sporu smatra hitnim. Dugo trajanje upravnog spora koji je po zakonu hitan, kao jedne faze rešavanja u upravnoj stvari, ne može se smatrati opravdanim i dopustivim ukoliko je praćeno potpunom neaktivnošću suda u periodu od godinu i po dana. Ta neaktivnost je nastavljena i pored urgencije predlagača za ubrzanje postupka od 15.09.2017. godine, u kojoj je predlagač napomenuo da ubrzanje postupka u ovoj upravnoj stvari traži zbog toga što su u predmetu već dva puta donošenja prvostepena i drugostepena rešenja i vođen upravni spor u predmetu U 13445/14 o vraćanju dela imvovine.

Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 27 U 4976/17.

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za preduzimanje radnji u cilju pravnosnažnog okončanja postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata ZPP.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić