Rž1 u 68/2019 pravni lekovi za ubrzanje postupka; celovitost postupka

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1u, Rž1up 68/2019
27.06.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 67/2019 od 18.04.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 27.06.2019. godine

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE delimično USVAJA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 67/2019 od 18.04.2019. godine, tako što se utvrđuje da je predlagaču AA iz ... povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Upravnim sudom u predmetu II -6U 3437/18 i obavezuje Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II ŽALBA SE ODBIJA u preostalom delu koji se odnosi na zahtev predlagača da se naloži sudiji izvestiocu da predmet II -6U 3437/18 okonča u roku od 15 dana od dana donošenja ovog rešenja i u tom delu se rešenje Upravnog suda R4 u 67/2019 od 18.04.2019. godine potvrđuje.

III OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je preko Upravnog suda, dana 08.05.2019. godine, podneo Vrhovnom kasacionom sudu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 67/19 od 18.04.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda II -6U 3437/18, kao neosnovan. Istim rešenjem odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Predlagač u žalbi navodi da sudija Upravnog suda, prilikom odlučivanja o prigovoru radi ubrzanja postupka, nije ocenio celokupno trajanje postupka rešavanja ove upravne stvari. Ističe da je upravni postupak pokrenuo dana 19.01.2009. godine podnošenjem zahteva radi poništaja rešenja o eksproprijaciji, da je u toku postupka doneto devet prvostepenih rešenja, jedan zaključak i 10 drugostepenih rešenja, kao i da su vođena dva upravna spora. Smatra da celokupno trajanje postupka u ovoj upravnoj stvari, samo po sebi, ukazuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da sud žalbu uvaži, tako što će usvojiti prigovor predlagača i nadoknaditi mu troškove postupka na ime sastavljanja prigovora i žalbe od strane advokata.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda II -6U 3437/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da pravna složenost predmeta može da opravda dužinu trajanja postupka od dana podnošenja tužbe 24.02.2018. godine do momenta podnošenja prigovora, budući da je postupak eksproprijacije po svojoj prirodi složen, kao i da je prekinut radi rešavanja prethodnog pitanja pred osnovnim sudom. U ožalbenom rešenju se, takođe, navodi da je podnosilac prigovora i sam doprineo dužini trajanja postupka, jer je tužbu podneo radi poništaja dva rešenja pa je postupak morao da se razdvoji u dva predmeta, a i zbog toga što je više puta podnosio urgencije koje su iziskivale da predmet bude dostavljen sudskoj upravi kako bi se po njima postupilo.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je Upravni sud pogrešno zaključio da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. u presudi Evropskog suda za ljudska prava od 18.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije, broj 7984/77). S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno drugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred upravnim organima ili drugim organima upravnog rešavanja, a u slučaju podnošenja tužbe se pravnosnažno okončava pred Upravnim sudom, sve to vreme do donošenja pravnosnažne odluke postoji za stranku određena pravna nesigurnost, pa se prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim stvarima upravni postupak i upravni spor posmatraju kao integralna celina.

U ovom konkretnom slučaju, predlagač je ukazao na to da je upravni postupak po njegovom zahtevu za poništaj rešenja o eksproprijaciji započeo 2009. godine, da se radi o eksproprijaciji parcele na kojoj se nalazi njegova porodična kuća zbog čega ovaj predmet za njega ima egzistencijalni značaj, kao i to da je predlagač star 87 godina i da zbog svojih potomaka želi da za života reši pitanje svojinskog statusa sporne parcele. U ožalbenom rešenju Upravnog suda nijedan od ovih navoda predlagača nije ocenjen, ali je nakon njihove ocene Vrhovni kasacioni sud zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ovaj sud je pri tome imao u vidu da je predmet upravnog spora ocena zakonitosti konačnog rešenja o prekidu upravnog postupka, te da se, suprotno oceni iznetoj u ožalbenom rešenju, odlučivanje o procesnom pitanju ne može smatrati složenim bez obzira na to što je ono postavljeno u postupku koji se vodi radi poništaja rešenja o eksproprijaciji. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se predlagaču ne može staviti na teret da je podnošenjem više urgencija radi ubrzanja postupka doprineo dužem trajanju postupka u upravnom sporu. Činjenica da je predlagač tužbu podneo radi ocene zakonitosti dva konačna upravna akta – rešenja o prekidu i rešenja o obustavi upravnog postupka, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, mogla je da dovede samo do neznatnog produženja postupka u upravnom sporu i ne može biti opravdavajuća okolnost za odbijanje prigovora radi ubrzanja postupka odlučivanja po zahtevu predlagača iz 2009. godine.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud je rešavajući o žalbi predlagača, saglasno članu 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, preinačio prvostepeno rešenje tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Uprvnim sudom u predmetu II-6U 3437/18, pa je, na osnovu odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku, predlagaču dosudio troškove postupka na ime sastava prigovora i žalbe prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, odlučivši kao u stavu prvom i trećem izreke.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana u preostalom delu kojim je traženo da se naloži sudiji izvestiocu da u roku od 15 dana okonča upravni spor, imajući u vidu da je upravni spor okončan presudom Upravnog suda II-6U 3437/18 od 09.05.2019. godine. Stoga je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, žalba predlagača delimično odbijena, kao u stavu drugom izreke.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić