Rž1 u 79/2019 pravni lek za ubrzaanje postupka; celovitost postupka

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1u, Rž1up 79/2019
25.06.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... broj ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 147/2019 od 22.05.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 25.06.2019. godine, bez ispitnog postupka

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 147/2019 od 22.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač AA je 05.06.2019. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 147/2019 od 22.05.2019. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 6U 4540/19, kao neosnovan. Predlagač ističe da prilikom donošenja ožalbenog rešenja upravni postupak i upravni spor nisu posmatrani kao jedinstvena celina, a da je to moralo biti učinjeno, jer je konkurs na koji se prijavila radi popunjavanja radnog mesta „upisničar“ u Osnovnom sudu u Boru raspisan još 2013. godine i do sada nije pravnosnažno okončan. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji njenu žalbu i preinači ožalbeno rešenje tako što će usvojiti prigovor radi ubrzanja postupka i utvrditi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 17. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 6U 4540/19 i R4 u 147/19 utvrđeno je da je predlagač AA, u svojstvu tužilje, dana 25.03.2019. godine, podnela tužbu Upravnom sudu protiv tužene Žalbene komisije sudova, radi poništaja rešenja od 21.02.2019. godine, u predmetu konkursa za prijem u radni odnos. Upravni sud je dana 15.05.2019. godine poslao tuženom tužbu sa zahtevom za dostavljanje spisa predmeta i odgovora na tužbu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda 6U 4540/19. Naime, predlagač AA je prigovor radi ubrzanja postupka u tom predmetu podnela mesec i po dana nakon podnošenja tužbe. Već u tom roku Upravni sud je preduzeo radnje radi pribavljanja spisa i odgovora na tužbu, ali nije postojala objektivna mogućnost da se odluka o tužbi donese i upravni spor za tako kratko vreme okonča, čak i da je Upravni sud prenebregao obavezu rešavanja predmeta po redosledu prijema propisanu članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09...39/16).

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu žalbeni navod da je kod utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku trebalo uzeti u obzir ukupnu dužinu trajanja postupka od 2013. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka. Vrhovni kasacioni sud ističe da, i prema pravnom stavu ovog suda, efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka koji predstavlja integralni deo odlučivanja o pravu predlgača. Međutim, ovaj sud posebno ukazuje na to da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega, ostvaruje pravo stranaka na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a da se ne može razumno očekivati da upravni spor bude meritorno okončan za mesec i po dana, imajući u vidu sve procesne radnje koje je, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud dužan da preduzme pre donošenja odluke o tužbi.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 18. st. 1. i 24 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić