Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... broj .., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 120/19 od 03.06.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 19.07.2019. godine

R E Š E NJ E

ŽALBA SE UVAŽAVA I PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 120/19 od 03.06.2019. godine, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu Ui 303/18.

Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda Ui 303/18 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedeno roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je preko Upravnog suda, dana 14.06.2019. godine, podneo Vrhovnom kasacionom sudu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 120/19 od 03.06.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda Ui 303/18, kao neosnovan.

Predlagač u žalbi navodi da je Upravni sud pogrešno utvrdio vreme trajanja postupka, jer ga je računao od dana podnošenja zahteva za izvršenje 23.11.2018. godine do 05.04.2019. godine. Predlagač smatra da je, u konkretnom slučaju, vreme trajanja postupka trebalo računati od podnošenja žalbe na prvostepeno rešenje 24.04.2015. godine, a to znači da postupak traje preko četiri godine. Ističe da je rešavanje predmeta za njega od izuzetnog značaja zbog toga što ima preko 77 godina, a obustavljena mu je isplata penzije. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu, tako što će utvrditi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložiti procesne radnje koje će delotvorno ubrzati postupak.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda Ui 303/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se vreme od podnošenja zahteva (28.11.2018. godine) do podnošenja prigovora (06.04.2019. godine) ne može smatrati nerazumno dugim periodom za odlučivanje koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, već će odluka o podnetom zahtevu biti doneta odmah nakon kompletiranja spisa predmeta, te da su sudije dužne da, saglasno članu 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09...39/16), predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je Upravni sud pogrešno zaključio da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. u presudi Evropskog suda za ljudska prava od 18.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije, broj 7984/77). S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno drugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred upravnim organima ili drugim organima upravnog rešavanja, a u slučaju podnošenja tužbe se pravnosnažno okončava pred Upravnim sudom, sve to vreme do donošenja pravnosnažne odluke postoji za stranku određena pravna nesigurnost, pa se prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim stvarima upravni postupak i upravni spor posmatraju kao integralna celina.

Vrhovni kasacioni sud ističe da slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca predstavke ili za njega postoji rizik od odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, jer se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je slučaj sa Upravnim sudom, izgrađeni standardi u praksi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud.

U ovom konkretnom slučaju, predmet se odnosi na obustavu isplate penzije predlagaču koji je star preko 77 godina, te se radi o predmetu od egzistencijalnog značaja za predlagača koji zahteva prioritetno rešavanje. Upravni sud nije cenio te činjenice, kao ni okolnosti da neizvesnost u pogledu uživanja prava na priznatu starosnu penziju kod predlagača traje od 07.04.2015. godine, kada je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o obustavi penzije, dakle duže od četiri godine.

Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu Ui 303/18.

S obzirom na to da je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za preduzimanje radnji radi pravnosnažnog rešavanja spornog predmeta, a u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da okončanje postupka po podnetom zahtevu ne zavisi samo od aktivnosti suda, već i tuženog organa koji nije postupio po dva naloga suda za dostavljanje spisa predmeta.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić