Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul... ../.., koga zastupa kao punomoćnik Nikola Leković, advokat iz ..., ../.., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 153/2019 od 12.06.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 19.07.2019. godine

R E Š E NJ E

I ŽALBA SE UVAŽAVA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 153/2019 od 12.06.2019. godine, tako što se:

Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu I- 5U 10014/17.

Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda I-5U 10014/17 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama.

Obavezuje se Republika Srbija da predlagaču na ime troškova po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je dana 26.06.2019. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 153/2019, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda I-5U 10014/17, kao neosnovan. Ožalbenim rešenjem odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Predlagač u žalbi navodi da je upravni spor započeo podnošenjem njegove tužbe 27.06.2017. godine, da je do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka proteklo skoro dve godine i da u tom periodu sud uopšte nije postupao. Imajući u vidu da je upravni postupak trajao četiri godine i da upravni spor traje dve godine, predlagač smatra da mu je očigledno povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu i dosudi mu opredeljene troškove postupka.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda I-5U 10014/17, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se trajanje postupka od podnošenja tužbe 27.06.2017. godine do podnošenja prigovora ne može smatrati nerazumnom dugim, posebno imajući u vidu da je sud preduzimao mere u cilju okončanja spora i da je usmena javna rasprava zakazana za 30.08.2019. godine. Upravni sud ukazuje na to da, i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da se, prema odredbi člana 48. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 108/13, 142/14, 88/15 – Odluka US i 95/18), postupak po tužbi u upravnom sporu u predmetu vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu smatra hitnim. Dugo trajanje upravnog spora koji je po zakonu hitan, kao jedne faze rešavanja u upravnoj stvari, ne može se smatrati opravdanim i dopustivim ukoliko je praćeno potpunom neaktivnošću suda u dužem vremenskom periodu. U ovom konkretnom slučaju sud je poslednju radnju u upravnom sporu preduzeo 18.07.2017. godine, kada je dao nalog da se tužba dostavi na odgovor, a sledeću radnju 30.05.2019. godine kada je zakazao usmenu javnu raspravu za 30.08.2019. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud se u ovom predmetu nije mogao pozvati na stav Evropskog suda za ljudska prava iz presude Preto i dr. protiv Italije, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo samo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno, a postupak po zahtevu predlagača za vraćanje oduzete imovine započet je još 2014. godine i ukupno traje već pet godina, iako je po zakonu hitan.

Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu I-5U 10014/17.

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za preduzimanje radnji u cilju pravnosnažnog okončanja postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić