Iz spisa predmeta Upravnog suda 17U 21838/18 i R4 u 155/19 utvrđeno je: da je predlagač AA dana 11.11.2010. godine podnela prigovor na Izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, a kojim je tražena ispravka i upis prava u korist podnosioca zahteva na kat. parc. br. .., .. i .. KO ...; da je 12.01.2018. godine ponovila zahtev za donošenje rešenja po prigovoru; da je dana 12.04.2018. godine podnela žalbu zbog nedonošenja rešenja po zahtevu; da je dana 05.12.2018. godine, u svojstvu tužilje, podnela tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Republičkog geodetskog zavoda zbog ćutanja uprave; da je Upravni sud 11.02.2019. godine zatražio od tuženog organa odgovor na tužbu i spise predmeta; da je u odgovoru na tužbu od 23.04.2019. godine tuženi obavestio sud da je odlučio o žalbi zbog ćutanja uprave; da je, u skladu sa nalogom suda od 04.06.2019. godine, tužilja, ovde predlagač, podneskom od 17.06.2019. godine, izjavila da tužbu proširuje na novodoneto rešenje od 17.04.2019. godine; da je sud, uz dopis od 24.06.2019. godine, dostavio tuženom proširenu tužbu na odgovor i zatražio od tuženog spise predmeta, a zatim taj nalog ponovio i u dopisu od 10.07.2019. godine.

Upravni sud je našao da je prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu 17U 21838/18 neosnovan zbog toga što je tužba podneta 05.12.2018. godine, pa se vreme od podnošenja tužbe do podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka 24.05.2019. godine ne može smatrati dugim trajanjem postupka koje bi dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, posebno imajući u vidu da je sud aktivno postupao u predmetu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Odlučujući o podnetoj žalbi protiv prvostepenog rešenja, Vrhovni kasacioni sud najpre konstatuje da efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka koji predstavlja integralni deo postupka u kome se odlučuje o pravu predlagača. Upravni postupak je u ovom konkretnom slučaju otpočeo podnošenjem zahteva predlagača od 11.11.2010. godine i taj rok mora biti uzet kao referentan prilikom odlučivanja o pravu na suđenje u razumnom roku. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je upravni postupak specifičan po tome što njegov tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke o čijem zahtevu se rešava. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je Evropski sud za ljudska prava u vezi sa propuštanjem nadležnog organa da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu iskazao stav da je podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (presuda doneta u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije od 07. jula 1989. godine, stav 35, broj predstavke 11681/85). U odluci o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcer, protiv Hrvatske, broj predstavke 46279/99, Evropski sud za ljudska prava je istakao da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredstva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom.

Polazeći od navedene prakse Evropskog suda za ljudska prava, koju je prihvatio i Ustavni sud u postupcima po ustavnim žalbama (npr. u odlukama Už-3504/2013 od 23.12.2015. godine, Už-7539/2014 od 29.09.2016. godine i Už-5877/2015 od 20.09.2017. godine), Vrhovni kasacioni sud nalaz da je postupak odlučivanja o zahtevu predlagača, odnosno o prigovoru na Izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, kojim je tražena ispravka i upis prava u korist predlagača u katastru, mogao trajati neuporedivo kraće da je predlagač AA blagovremeno iskoristila pravo da podnese žalbu drugostepenom organu zbog nedonošenja odluke prvostepenog organa o njenom prigovoru, pa potom i tužbu zbog ćutanja administracije. Budući da je predlagač AA zakonom dozvoljena pravna sredstva zbog ćutanja administracije iskoristila tek 2018. godine, osam godina nakon svog prvog obraćanja prvostepenom upravnom organu, te da je prigovor radi ubrzanja postupka podnela pet meseci nakon pokretanja upravnog spora pred Upravnim sudom, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda 17U 21838/18. Ovakav zaključak proizlazi i iz činjenica da je nakon podnošenja tužbe Upravni sud preduzeo sve radnje u prethodnom postupku kako bi se stvorili procesni preduslovi za odlučivanje, a da je drugostepeni organ u međuvremenu doneo rešenje o žalbi, čime je ostvarena svrha podnete tužbe zbog ćutanja uprave.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 18. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača odlučivši kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom odredaba člana 153. Zakona o parničnom postupku, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka. Imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je odlučeno ka u stavu drugom dispozitiva.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić