- 2 - R4 r 12/2014

godine u predmetu P1 broj 215/08, radi poništaja odluke tuženog L.s. ad B., Ž., o otkazu ugovora o radu. Presudom tog suda od 17.06.2009. godine tužbeni zahtev je odbijen, zbog čega je izjavio žalbu Okružnom sudu u Beogradu koji je tada bio nadležan da odlučuje po žalbama dana 14.07.2009. godine. Apelacioni sud u Beogradu je svojim rešenjem Gž1 4593/10 od 11.11.2011. godine usvojio žalbu i ukinuo presudu prvostepenog suda i predmet vratio na ponovno suđenje. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. broj 278/12 od 05.03.2012. godine tužbeni zahtev je usvojen. Protiv te presude tuženi je 26.03.2012. godine izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu. Zbog grešaka u kucanju Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1 broj 4542/10 od 10.05.2012. godine predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi ispravke učinjenih grešaka. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem od 02.08.2012. godine izvršio ispravku presude i predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu 18.09.2012. godine, koji do danas nije doneo odluku po žalbi. Smatra da je postupanjem sudova u radnom sporu koji je po prirodi hitan i koji se po zakonu mora okončati u roku od šest meseci od dana podnošenja tužbe, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Stoga je tražio da sud usvoji njegov zahtev kojim bi utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, odredi hitni rok radi otklanjanja nedostataka i okončanja postupka, a predlagaču na ime naknade za kršenje prava na suđenje u razumnom roku isplati 1.000.000,00 dinara sa troškovima vanparničnog postupka koliko budu iznosili.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 i 101/2013) Vrhovni kasacioni sud je pribavio spise Apelacionog suda koji se sada vode pod oznakom Gž1 5439/2012 a u vezi sa Gž1 2369/2012, pa je uvidom u navedene spise utvrdio:

Predlagač N.K. u svojstvu tužioca podneo je tužbu 18.09.2008. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu za poništaj odluke o otkazu ugovora o radu protiv tuženog L.s. ad u restrukturiranju – NPC nadgradnja – logistika, ..., 11... Ž. Uz tužbu je priložio punomoćje za punomoćnika i rešenje o otkazu ugovora o radu. Sud je tužbu dostavio tuženom na odgovor 24.09.2008. godine, a tuženi je tužbu primio 25.09.2008. godine što se utvrđuje iz povratnice u spisu. Tuženi je podneo odgovor na tužbu 17.10.2008. godine. Uz pisani odgovor na tužbu dostavljeni su dokazi na koje se tuženi u odgovoru na tužbu pozvao.

Rešenjem od 21.10.2008. godine određeno je pripremno ročište za 23.02.2009. godine. Pripremno ročište je održano i zatim određeno ročište za glavnu raspravu za 17.06.2009. godine, što je prisutnim strankama saopšteno a tuženom naloženo da dostavi odgovarajuće dokaze. Podneskom od 09.03.2009. godine tuženi je postupio po nalogu suda.

Na ročištu za glavnu raspravu 17.06.2009. godine izvedeni su predloženi dokazi, rasprava je zaključena i doneta je delimična presuda čiji prepis je strankama otpravljen 30.06.2009. godine. Punomoćnici stranaka presudu su primili 06.07.2009. godine.

Tuženi je izjavio žalbu 09. jula 2009. godine na delimičnu presudu P1 215/08 od 17.06.2009. godine a punomoćnik tužioca 14. jula 2009.

- 3 - R4 r 12/2014

godine. Povodom izjavljenih žalbi nakon njihovog uručenja strankama, predmet je upućen Apelacionom sudu u Beogradu 01.04.2010. godine radi odlučivanja po izjavljenim žalbama. Spisi su primljeni u Apelacionom sudu u Beogradu 06.04.2010. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem broj Gž1 4593/10 od 11.11.2011. godine ukinuo delimičnu presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P1 215/08 od 17.06.2009. godine i predmet ustupio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Dana 31.01.2012. godine određeno je ročište za glavnu raspravu za 05.03.2012. godine i strankama su uručeni pozivi 21.02.2012. godine uz dostavljanje ukidajuće odluke apelacionog suda. Na ročištu 05.03.2012. godine prvostepeni sud je izveo predložene dokaze i zaključio glavnu raspravu donoseći presudu P1. broj 278/12 od 05.03.2012. godine. Presuda je urađena i ekspedovana 14.03.2012. godine. Tuženi je izjavio žalbu 26.03.2012. godine koja je uručena suprotnoj strani – tužiocu na odgovor 04.04.2012. godine. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu dana 26.04.2012. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je dana 10.05.2012. godine vratio predmet prvostepenom sudu radi ispravke pogrešno označenog datuma zaključenja ugovora o radu, u izreci presude. Prvi osnovni sud u Beogradu je dana 02.08.2012. godine doneo rešenje o ispravci koje je uručeno parničnim strankama 10.08.2012. i 11.08.2012. godine. Nakon toga 18.09.2012. godine predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu radi odluke o žalbi. Posle tog datuma nije preduzeta ni jedna parnična radnja, odnosno po predmetu nije postupano.

Analizirajući postupanje nižestepenih sudova, Vrhovni kascioni sud zaključuje da je Apelacioni sud u Beogradu u ovom postupku imao potpunu neaktivnost u periodu od 19 meseci kada mu je predmet prvi put dostavljen po žalbi tj. od 06.04.2010. godine do 11.11.2011. godine kada je ukinuo prvostepenu presudu. Drugi period potpune neaktivnosti postoji od 18.09.2012. godine do donošenja odluke po zahtevu stranke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, drugi put po žalbi predmet je dostavljen apelacionom sudu 26.04.2012. godine, da bi bio vraćen prvostepenom sudu 10.05.2012. godine radi ispravke, što je prvostepeni sud i učinio i predmet dostavio ponovo apelacionom sudu 18.09.2012. godine od kada predmet stoji nerešen. Taj drugi period neaktivnosti obuhvata 20 meseci i 27 dana.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema članu 8v. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe Zakona o vanparničnom postupku, a Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, u onim oblastima koje nisu regulisane tim zakonom.

- 4 - R4 r 12/2014

Članom 10. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumni rok je optimalno potrebno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada ili ne, čime se postiže i pravna sigurnost.

Kada se ima u vidu da da se radi o sporu za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa, koji je hitne prirode, za koji je prema Zakonu o radu predviđen rok od šest meseci za njegovo rešavanje, dva perioda neaktivnosti Apelacionog suda u Beogradu koji ukupno iznose oko 40 meseci, ne mogu se smatrati razumnim vremenom potrebnim za okončanje ovog spora. Činjenično i pravno ovaj predmet nije složen, po zakonu je hitan, predlagač kao tužilac u tom sporu nije doprineo da predmet ne bude rešen u razumnom roku, greškom prvostepenog suda koja je tehničke prirode postupak ispravke presude trajao je četiri meseca računajući vreme kada sudije koriste godišnji odmor (koji period od četiri meseca nije uračunat u dužinu postupanja apelacionog suda) i da je od 18.09.2012. godine Apelacioni sud u Beogradu imao mogućnost da odlučuje o izjavljenoj žalbi, nepostupanje apelacionog suda u navedenom periodu ne ispunjava zahtev razumne dužine postupanja. Posebno valja imati u vidu da je presudu već jednom ukidalo isto veće, koje je drugi put vraćalo predmet na ispravku, a posle izvršene ispravke u periodu od 18.09.2012. godine do danas o žalbi nije odlučeno. Vrhovni kasacioni sud je iz svih iznetih razloga usvojio zahtev predlagača i utvrdio da mu je radnjama apelacionog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer nije otklonjena pravna neizvesnost u pogledu njegovog prava koje je od suštinske – egzistencijalne važnosti.

Kod ocene dužine trajanja postupka koji ne ispunjava zahtev razumnog roka ne uzima se u obzir opterećenost suda ili konkretnog sudije brojem predmeta. Imajući u vidu dužinu postupka pred apelacionim sudom, kao i ukupnu dužinu trajanja postupka u radnom sporu od šest godina, Vrhovni kasacioni sud je naložio apelacionom sudu da u roku od 15 dana odluči o izjavljenoj žalbi i odlučio da se predlagaču isplati primerena naknada od 40.000,00 dinara iz sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova saglasno članu 8b. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud smatra da su izrečene mere zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku adekvatne okolnostima slučaja, da će se njima postići svrha zaštite propisana članom 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova, tj. da će u ostavljenom roku biti odlučeno o žalbi tuženog.

Zahtev za naknadu veću od dosuđene odbijen je, jer je dosuđena naknada od 40.000,00 dinara primerena satisfakcija predlagaču i uz izrečenu meru ubrzanja postupka, ostvariće svrhu koja njom treba i da se postigne.

- 5 - R4 r 12/2014

Predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara na ime sastava inicijalnog akta od strane punomoćnika – advokata prema advokatskoj tarifi a saglasno uspehu u postupku.

Predsednik veća – sudija Ljubica Milutinović,s.r.