Vrhovni kasacioni sud, sudija Božidar Vujičić, u predmetu predlagača AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Miodrag Šinžar, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o prigovoru predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2286/2019, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je 17.09.2020. godine

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovan prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2286/2019.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je 31.07.2020. godine, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda podnela prigovor radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U prigovoru je navedeno da je predlagač kao tužilja 07.06.2013. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Vršcu protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova radi isplate naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta. Prvostepeni sud je 11.02.2014. godine doneo presudu koja je potom ispravljena rešenjem istog suda, a tom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje. Protiv navedene presude, tužilja je 12.03.2014. godine izjavila žalbu koja je drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu od 15.01.2015. godine odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Tužilja je 22.09.2015. godine podnela predlog za ponavljanje postupka koji je rešenjem prvostepenog suda od 22.03.2016. godine prihvaćen pa je dozvoljeno ponavljanje postupka i istovremeno je ukinuta ranije doneta prvostepena presuda, a novom prvostepenom presudom od 08.07.2016. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Po žalbi tužene Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem od 22.12.2016. godine ukinuo prvostepenu presudu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a prvostepeni sud ponovo donosi presudu 09.05.2017. godine, kojom usvaja tužbeni zahtev. Nakon toga, po žalbi tužene, Apelacioni sud 05.04.2019. godine donosi presudu kojom preinačuje prvostepenu presudu, tako što tužbeni zahtev odbija kao neosnovan. Protiv drugostepene presude tužilja je preko punomoćnika 05.04.2019. godine izjavila reviziju Vrhovnom kasacionom sudu o kojoj taj sud još uvek nije odlučio. Smatrajući da je na navedeni način u sporu koji traje više od osam godina povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, tužilja traži da se prigovor uvaži, te da se od strane Vrhovnog kasacionog suda donese odluka o povredi njenog prava na suđenje u razumnom roku.

Odlučujući o prigovoru na osnovu člana 7. st. 2, 9. i 10. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' broj 40/2015), Vrhovni kasacioni sud je našao da je prigovor neosnovan.

Po sprovedenom ispitnom postupku u kome je pribavljen izveštaj od pisarnice Vrhovnog kasacionog suda i sudije izvestioca, utvrđeno je da su spisi predmeta radi odlučivanja o izjavljenoj reviziji dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu 30.07.2019. godine, a da su sudiji izvestiocu u rad predati 01.08.2019. godine. Predmet je iznet na veće i većan 30.07.2020. godine i odluka je urađena.

Ustavom Republike Srbije u članu 32. stav 1. je propisano da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i optužbama protiv njega. Zakon o parničnom postupku u članu 10. stav 1. takođe propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u članu 4. je propisao da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Imajući u vidu pomenute odredbe Ustava i zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je otuda njen prigovor neosnovan. Pri tome, Vrhovni kasacioni sud za ocenu povrede pomenutog prava uzima period od kada se predmet nalazi u ovom sudu, s obzirom da prema utvrđenom činjeničnom stanju Vrhovni kasacioni sud u prethodnom postupku nije imao nikakvo učešće u postupku odlučivanja. Sam spor bez sumnje, imajući u vidu prirodu i značaj potraživanja za tužilju traje nerazumno dugo, ali, kao što je navedeno ovaj sud ceni period u kome se spisi nalaze na odlučivanju kod njega. Polazeći od te okolnosti činjenica da su spisi predmeta primljeni u Vrhovni kasacioni sud 30.07.2019. godine, da je predmet većan 30.07.2020. godine, a da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku primljen u Vrhovni kasacioni sud 31.07.2020. godine, pošto je prethodnog dana predat preporučeno na poštu dovodi do zaključka da je ukupan postupak u ovom sudu trajao godinu dana, što je za odlučivanje u sudu najviše instance u zemlji prihvatljiv rok.

Upravo, zbog svega navedenog je i odlučeno kao u izreci rešenja.

Sudija

Božidar Vujičić,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba

Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 8 dana od prijema istog.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić