Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 322/19 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Somboru Prr 13/18 od 14.03.2019. godine, preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji, pored iznosa od 21.000,00 dinara, isplati još iznos od 6.000,00 dinara, na način i pod uslovima kao u prvostepenoj odluci, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima, prvostepena presuda potvrđena, a žalbe tužilje i tuženog su odbijene. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a predložila je da se o reviziji odlučuje kao o posebno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/2018), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru St 45/10, imajući u vidu da je Privredni sud u Somboru, rešenjem R4 st 306/2018 od 19.03.2018. godine usvojio prigovor predlagača, ovde tužilje i utvrdio da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, u gore navedenom predmetu. Visinu novčanog obeštećenja nižestepeni sudovi su tužilji odmerili u smislu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/2015), primenom merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, propisanim tom odredbom zakona. Tužilja u reviziji ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini novčanog obeštećenja, na osnovu priložene odluke iz druge parnice. Međutim, iz sadržine presude priložene uz reviziju, proizlazi da se ne radi o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, primenom merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, propisanih odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao što su: složenost predmeta suđenja; postupanje nadležnog državnog organa i stranaka tokom postupka; značaj predmeta suđenja po stranku; ponašanje stranaka tokom postupka; a to su činjenice koje u predmetima nisu identične.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, pa je odluka kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneta u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužilja je tužbu sudu podnela dana 14.08.2018. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Podneskom od 21.01.2019. godine, tužilja je tužbu preinačila povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, shodno odredbi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.

Na osnovu citiranih odredbi zakona, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o zahtevu za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u stavu trećem izreke ovog rešenja doneta je u smislu odredbe člana 153. stav 1 i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da tužilja nije uspela u tom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić