.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1167/2020
26.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Miloš Ružić, advokat iz …, protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2221/19 od 19.11.2019. godine u sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2221/19 od 19.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2221/19 od 19.11.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 376/19 od 17.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Drugim stavom izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime sticanja bez osnova isplati tužiocu iznos od 29.156,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate, a stavom četvrtim je odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate na troškove postupka za period od presuđenja do dana izvršnosti, kao neosnovan i u stavu petom tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2221/19 od 19.11.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke, a preinačena u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju i tražio troškove na ime sastava odgovora na reviziju od strane javnog pravobranilaštva.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.
Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 08.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 25.03.2019. godine i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju od strane javnog pravobranilaštava je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
