Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6083/2014 od 20.03.2015. godine, a nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, stavom prvim izreke, ukida se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 79055/10 od 02.10.2013. godine. Stavom drugim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi Građevinsko preduzeće 7.j. a.d. iz B. i Z.z. i. G. B. iz B. da tužilji solidarno isplate na ime naknade stvarne štete 25.683.384,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2011. godine do isplate u roku od 15 dana od prijema presude kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbija se zahtev tužilje za naknadu troškova postupka, a stavom četvrtim izreke, obavezuje se tužilja da tuženom GP 7.j. a.d. iz B. na ime troškova postupka isplati 1.279.250,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja. Stavom petim izreke, odbacuje se dopuna žalbe tuženog GP 7.j. a.d. iz B. naslovljena kao podnesak prvotuženog kao neblagovremena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženo GP 7.j. a.d. iz B. je dostavilo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09) u vezi člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim GP 7.j. a.d. iz B. 10.07.2002. godine zaključila ugovor o proizvodnji i prodaji stana u stambeno poslovnom objektu u izgradnji u Bloku …, Mesna zajednica P.P.A. u … ulici broj … u B. i taj ugovor je overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu pod Ov 6628/02 od 16.08.2002. godine. Predmet ugovora je dvoiposoban stan površine 72,80m², a ugovorena kupoprodajna cena stana iznosila 5.753.446,00 dinara i u skladu sa ugovorom tužilja je isplatila 80% napred navedene cene, a ostatak je trebalo da isplati prilikom stupanja u posed stana. Ugovorom je predviđeno da će proizvođač - prodavac objekta stan po ugovoru završiti u martu mesecu 2003. godine, a pod završetkom radova podrazumeva se da je kupac stupio u posed stana kao i da se ugovoreni rok predaje stana može produžiti za onoliko dana koliko je kupac kasnio u izvršenju obaveze plaćanja cene posle ugovorenog roka plaćanja kao i zbog više sile. Ugovorom je dalje predviđeno da ukoliko proizvođač - prodavac svojom krivicom ne dovrši stan do ugovorenog roka, dužan je da kupcu nadoknadi stvarnu štetu koja se utvrđuje na iznos dnevne kamate koju organi javnih prihoda naplaćuju za svaki dan kašnjenja u ispunjenju obaveze plaćanja poreza na prihod građana, a na ukupno uplaćenu vrednost stana od 80%. Tuženo GP 7.j. a.d. iz B. je sa tuženim Z. z. i. G. B. 15.11.1996. godine zaključilo ugovor o građenju u kome je Zavod naručilac, a Preduzeće 7.j. izvođač radova. Tužilja je u posed stana stupila 02.12.2005. godine kada je sačinjen zapisnik o primopredaji u kome su konstatovane izvesne primedbe u vezi stana. Tužilja u ovom sporu od tuženih potražuje štetu obračunatu na način naveden u ugovoru zbog kašnjenja sa predajom stana. Nakon što je putem veštačenja utvrdio visinu štete prvostepeni sud je našao da je u odnosu na tuženi Z. z. i. G. B. tužbeni zahtev neosnovan zbog nedostatka pasivne legitimacije, dok je u odnosu na tuženo GP 7.j. a.d. iz B. tužbeni zahtev delimično osnovan za iznos koji je dosuđen, a preko tog iznosa zahtev je neosnovan. Drugostepeni sud, nakon održane rasprave, je zaključio da je pravilno prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženi Z. z. i. G. B. zbog nedostatka pasivne legitimacije, ali da je tužbeni zahtev tužilje i u odnosu na tuženog GP 7.j. a.d. iz B. u celini neosnovan jer tužilja ne može da potražuje kamatu na nenovčanu obavezu, nema osnova za ugovornu kaznu, a stvarnu štetu u postupku tužilja nije dokazala.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da tuženi Z. nije u ovoj parnici pasivno legitimisan što tužbeni zahtev u odnosu na njega čini neosnovanim. Iako se u ugovoru o prodaji stana navodi da tuženo GP 7.j. nastupa i za račun Zavoda, iz sadržine samog ugovora je očito da Z. nije ugovarač odnosno učesnik tog ugovornog odnosa. Posebno je važno da je članom 6. ugovora, a na kome tužilja temelji svoje potraživanje u ovoj parnici, utvrđena obaveza isključivo proizvođača - graditelja stana, a to je GP 7.j.. S obzirom da ni revizija o ovom pitanju ne daje nikakve posebne razloge, to je u tom delu ista kao neosnovana odbijena stavom prvim izreke presude na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 273. stav 5. ZOO je predviđeno da poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja, ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu. S obzirom da je u postupku utvrđeno da je tužilja primila ispunjenje obaveze tuženog GP 7.j. (predaja stana), a da je imala primedbi samo u vezi stana i da tuženom nije saopštila da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu, pravilno je zaključio drugostepeni sud da tužilja u ovom sporu nema osnova za potraživanje novčanih iznosa po osnovu ugovorne kazne. Uostalom, tužilja je parnicu pokrenula tražeći stvarnu štetu, a tek kasnije u postupku je istakla potraživanje po osnovu ugovorne kazne. Upravo zbog činjenice da je tužilja primila ispunjenje a da nije saopštila dužniku da ostaje pri ugovornoj kazni, onemogućava u konkretnom slučaju primenu odredbe člana 270. stav 2. ZOO po kojoj se smatra da je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem obaveze, a u konkretnom slučaju je do zadocnjenja sa ispunjenjem obaveze nesumnjivo došlo. Samim tim proizilazi da su neosnovani svi navodi iz revizije koji ukazuju na postojanje ugovorne kazne u konkretnom slučaju.

Za odlučivanje suda nije od odlučujućeg značaja pravni osnov potraživanja već činjenično utvrđenje. Otuda je u konkretnom slučaju nužno da se pođe od međusobnog ugovora stranaka odnosno člana 6. na kome tužilja temelji svoje traženje. Tom odredbom ugovora je predviđeno da ukoliko proizvođač - prodavac što je u konkretnom slučaju GP 7.j., svojom krivicom ne dovrši predmetni stan do ugovorenog roka dužan je da kupcu, odnosno tužilji naknadi stvarnu štetu koja se utvrđuje na iznos dnevne kamate koju organi JURP naplaćuju za svaki dan kašnjenja ispunjenja obaveze plaćanja poreza na prihod građana na ukupno uplaćenu vrednost stana (80%) vrednosti po ugovoru. Po shvatanju ovog suda navedena odredba ugovora se mora tumačiti da su stranke utvrdile naknadu stvarne štete ali čiji se iznos utvrđuje na način kako je to navedeno odnosno vezano za kamatu koju obračunava Poreska uprava. Otuda se ovde ne radi o kamati na nenovčanu obavezu kako to zaključuje drugostepeni sud. Po svojoj pravnoj prirodi kamata je korist koja se ostvaruje od novca. Tužilja je tuženom unapred uplatila 80% od vrednosti stana, u periodu gradnje stana i posebno docnje tuženog sa predajom stana on se koristio tužiljinim novčanim sredstvima i time ostvario korist od te sume, pa nije suprotno pozitivnim propisima da se šteta koju tužilja trpi zbog nekorišćenja određene novčane sume utvrđuje u visini kamate koju bi ona ostvarila da je taj novčani iznos u istom periodu koristila. Sasvim je drugo pitanje da li je način utvrđivanja štete vezan za kamatu koju je ranije poznavala i primenjivala Poreska uprava u skladu sa zakonom i da li se ona na taj način može obračunati. Odredba člana 277. ZOO, je imperativne prirode, konformni način obračuna kamate je neustavan, a sve to treba imati u vidu. Takođe, nije adekvatno ocenjeno u nižestepenom postupku da li je tužilja sa svoje strane izvršila obavezu blagovremeno kada se radi o uplati preostalih 20% kupoprodajne cene, a što je takođe od značaja za razrešenje spora. U skladu sa svim napred navedenim bilo je nužno i da se oceni odredba člana 5. stav 2. aneksa ugovora od 02.12.2005. godine u kome stoji da po uplati kupca prodavcu iznosa iz prethodnog stava ugovorne strane su saglasne da više nemaju nikakvih međusobnih potraživanja za predmetni stan.

S obzirom da drugostepeni sud nije imao u vidu sve što je napred navedeno, to je u odnosu na tuženog GP 7.j. a.d. iz B. odluka tog suda morala biti ukinuta na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir sve što je napred navedeno, pa će doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.