Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1418/2020
04.03.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Momčilović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Miković, advokat iz ..., radi činidbe i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3290/17 od 07.09.2017. godine, na sednici održanoj 04.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje AA, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3290/17 od 07.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P 1097/12 od 17.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, preciziran podneskom od 22.06.2006. godine, kojim je traženo da se obaveže tuženi da zatvori otvor na šidel dimnjaku iz pomoćne zgrade na kp.br. .. i vrati u prvobitno stanje deo instalacije koju je posekao, a koji spaja kotao sa instalacijom za parno grejanje porodične stambene zgrade tužilaca na kp.br. .., te da ukoliko to ne učini da se ovlaste tužioci da o trošku tuženog izvrše nephodne i nužne radnje radi stavljanja dimnjaka u funkciju i povezivanja kotla sa instalacijom parnog grejanja porodične zgrade. Stavom drugim izreke, odbačen je kao neblagovremen precizirani tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da im naknadi štetu nastalu u porodičnoj stambenoj zgradi na kp.br. .. i to na instalacijama za vodu i grejanje, koje su usled smrzavanja ispucale u iznosu od 50.000,00 dinara, usled izlivanja vode (plavljenja) u iznosu od 15.000,00 dinara,za korišćenje el. energije za grejanje, usled nemogućnosti korišćenja parnog grejanja na čvrsto gorivo u iznosu od 25.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da će sud odluku o troškovima postupka doneti nakon pravnosnažnosti presude.obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 223.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3290/17 od 07.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da im tuženi nadoknadi štetu u vidovima i u iznosima bliže opisanim ovim stavom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja AA je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP (pogrešno se pozivajući na član 404. ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem R3 1/2020 od 22.01.2020. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje AA, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak Apelacionog suda u Kragujevcu da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužilje AA nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi činidbe i naknade štete, podneta je 12.12.2005. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 07.09.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 90.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 86,2930 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.042,96 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.