Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, Beograd, BB iz ... - direktor Filijale ..., Nacionalne službe za zapošljavanje i VV iz ..., radi naknade materijalne i nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4304/2017 od 08.05.2018. godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4304/2017 od 08.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4304/2017 od 08.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 89350/10 od 07.11.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu na ime naknade materijalne štete solidarno isplate 318.170,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2006. godine pa do konačne isplate, kao i da mu na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplate 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do konačne isplate, kao i da mu solidarno naknade troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja troškova parničnog postupka na ime sudskih taksi i veštačenja. Dopunskom presudom istog suda P 89350/10 od 03.05.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu isplate zakonsku zateznu kamatu na iznos od 150.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti počev od 10.11.2006. godine do dana pravnosnažnosti presude kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4304/2017 od 08.05.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 89350/10 od 07.11.2013. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je naznačio da se revizija podnosi i u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 5/19 od 21.03.2019. godine, predloženo je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud na osnovu ovlašćenja iz člana 395. Zakona o parničnom postupku zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Ovo iz razloga što apelacioni sud u obrazloženju svog rešenja nije naveo postojanje različitih sudskih odluka od značaja za praksu, niti da je u konkretnom slučaju potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa. S druge strane tumačenje u primeni člana 93. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i člana 21. Zakona o evidenciji oblasti rada i odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana, a u smislu ocene značaja odjave prebivališta bez prijavljivanja novog prebivališta u smislu primene odredbi naznačenih zakona, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne spada u kategoriju pravnog problema novog tumačenja prava s obzirom da se te odredbe već odavno primenjuju u praksi i nadležni državni organi su zauzeli odgovarajući stav u pogledu primene tih propisa.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i člana 23. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) koji je stupio na snagu 13.05.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 23. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).

Tužba u ovom sporu radi naplate štete podneta je 05.10.2006. godine. Tužilac revizijom pobija presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž 4304/2017 od 08.05.2018. godine. Visina tužbenog zahteva opredeljena je na iznos 5.852 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić