Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler-Popović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilje D.V. iz K., koju zastupa punomoćnik G.M., advokat iz Z., protiv tuženog D.T. iz Z., koga zastupa punomoćnik S.S., advokat iz Z., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 280/15 od 13.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog D.T. iz Z. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 280/15 od 13.05.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P br. 850/13 od 11.09.2014.godine, stavovima prvim i drugim izreke tuženi je obavezan da tužilji po pravnom osnovu sticanja bez osnova isplati iznos od 375.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.11.2012.godine pa do isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke tužbeni zahtev preko navedenog do traženog iznosa glavnice od 495.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovu razliku od 120.000,00 dinara počev od 20.11.2012.godine pa do isplate je odbijen. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 106.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.09.2014.godine pa do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom presudom Gž br. 280/15 od 13.05.2015.godine žalbu tuženog odbio i prvostepenu presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu u usvajajućem delu i delu o parničnim troškovima (stavovi dva i četiri izreke) je potvrdio. Zahtev tuženog za dosudu troškova žalbenog postupka je odbio.

Blagovremenom revizijom izjavljenom preko punomoćnika iz reda advokata, tuženi pobija drugostepenu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je zasnovao na odredbi člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, jer su pogrešno primenjene odredbe Porodičnog zakona, budući da se ukonkretnom slučaju radi o sporu za naknadu štete, pa nije utvrđeno koliko je faktički utrošeno sredstava za izdržavanje maloletnog deteta, ko je obezbedio ta sredstva, od čega zavisi i odluka o istaknutom prigovoru nedostatka aktivne legitimacije na strani tužilje.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tuženog kao o posebnoj reviziji, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. U pogledu istaknutog prigovora aktivne legitimacije na čemu tuženi zasniva potrebu za odlučivanjem o reviziji kao o posebnoj reviziji, a radi ujednačavanja sudske prakse, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da u pobijanoj presudi nema odstupanja od vladajuće sudske prakse, jer u smislu člana 154. Porodičnog zakona maloletno dete ima prvenstveno pravo na izdržavanje od roditelja i njihova obaveza je u smislu člana 165. stav 2. istog zakona solidarna, te ukoliko je izdržavanje snosio samo jedan roditelj on je aktivno legitimisan u sporu protiv drugog roditelja za isplatu naknade u smislu člana 165. stav 1. istog Zakona.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost izjavljene revizije tuženog po odredbi člana 403. stav 3. ZPP u vezi sa članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP kojim je propisano da je revizija dozvoljena u imovinskopravnim stvarima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 20.11.2012.godine, radi isplate iznosa od 495.000,00 dinara. Tužbeni zahtev je usvojen za iznos od 375.000,00 dinara koji iznos na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 3.332,37 evra, što je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.