Apelacioni sud u Novom Sadu presudom poslovni broj Gž 2973/13 od 12.02.2014. godine odbija žalbu tužioca i presudu Višeg suda u Novom Sadu P br.16/13 od 17.05.2013. godine, potvrđuje.

Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju drugotuženi predlaže da se ista odbije kao neosnovana. Troškove je opredeljeno tražio za sastav odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju poslovno administrativni objekat E.r.c. izgrađen je na osnovu odobrenja za građenje od 05.08.1970. godine, a investitor je bio Zavod za komunalnu izgradnju Novi Sad., koga je osnovala opština. Pravni sledbenici investitora su se kasnije udružili u radnu organizaciju U. Zavod za urbanizam, izgradnju i stanovanje iz Novog Sada sa 11 OUR-a u svom sastavu. Rešenjem Opštinskog sekretarijata za urbanizam, komunalne i stambene poslove od 09.09.1976. godine, usvojen je zahtev U. OUR Direkcija za pripremu i građenje Novi Sad, kojim je tražena lokacija za dogradnju trećeg sprata i potkrovlja na predmetnoj poslovnoj zgradi u N.S., Bulevar … broj …, parcela … KO N.S. ... Dana 20.09.1976. godine zaključen je ugovor o investicionom kreditu za osnovna sredstva između N.b. u N.S. i Zavoda za urbanizam, izgradnju i stanovanje U. OUR Direkcija za pripremu i građenje Novi Sad kao korisnikom kredita. Rešenjem Opštinskog sekretarijata za urbanizam, komunalne i stambene poslove od 11.11.1976. godine, odobreno je građenje – dogradnja poslovne zgrade U. u N.S.. Novom reorganizacijom 1977. godine nastala je Radna organizacija U. Zavod za urbanizam, informatiku i građevinarstvo sa 10 OUR-a, a reorganizacijom sprovedenom iste godine nastalo je 6 OUR-a. Radovi na nadogradnji poslovne zgrade U. u N.S. su završeni 1978. godine nadogradnjom trećeg sprata i potkrovlja. Opštinski sekretarijat za urbanizam stambene poslove i zaštitu čovekove sredine je rešenjem od 25.09.1978. godine izdao odobrenje za upotrebu dograđenog dela poslovne zgrade U. u N.S.. Radnici osnovne organizacije U. i OUR-a u sastavu radne organizacije su zaključili sporazum o poslovnom prostoru u poslovnim zgradama u Bulevaru … broj … i Bulevaru … broj … u N.S. i učestvovanju u finansiranju i nadogradnji poslovne zgrade na Bulevaru … broj ... U članu 3 navedenog ugovora određeno je koliko će procentualno učešće OUR-a biti u finansiranju radova na nadogradnji objekta na spornoj parceli. 1982. godine izvršena je još jedna reorganizacija kojom se postojeća radna organizacija sa 6 OUR-a transformisala u 2 Radne organizacije, Radnu organizaciju U. i radnu ogranizacija I.p.. Parcela … sa predmetnim poslovno administrativnim objektom koji je na njoj sagrađen uknjižena je kao društvena svojina u ZKUL br…. KO N.S. ... Nosilac prava korišćenja je opština Stari grad u Novom Sadu., a na osnovu zapisnika broj 8 iod 28.07.1982. godine. Na osnovu ugovora o prenosu nepokretnosti od 09.07.1980. godine a na predlog javnog pravobranilaštva Novi Sad izvršen je prenos predmetne parcele, a kao korisnik je uknjižen Grad Novi Sad. Izvršenom identifikacijom utvrđeno je da je ova parcela površine 19ari 11m2 identična delu stare parcele broj … koja je ranije upisana u ZKUL broj … KO N.S. i koja je bila uknjižena kao društvena svojina, a sa nosiocem prava korišćenja Zavodom za komunalnu izgradnju iz Novog Sada. Rešenjem od 09.07.1987. godine Novi Sad je dao na upotrebu bez naknade i bez prava raspolaganja radnim organizacijama U. i I.p. iz N.S. radi obavljanja registrovane delatnosti poslovne prostorije koje se nalaze u poslovnoj zgradi u Bulevaru … broj … i na Bulevaru … broj …, upisane u ZKUL broj … KO N.S. … parcela broj …, površine 19ari i 11m2. Stavom dva istog rešenja navedene organizacije su obavezane da kao korisnici poslovnih prostorija iz svojih sredstava izdvajaju potrebna sredstva za podmirenje zakonskih i ugovornih obaveza. Aprila 1989. godine sačinjen je sporazum o podeli i korišćenju prostora poslovne zgrade na Bulevaru … broj … u N.S., između Radne organizacije I. N.S.; Z.z.i. i Radne organizacije U.; Zavod za urbanizam i radne organizacije I.p. sa sedištem u N.S. i SIZ-a za komunalne delatnosti i lokalne puteve N.S. o podeli i korišćenju poslovne zgrade koja se nalazi na predmetnoj lokaciji. Tužilac U.p. AD N.S. je pravni sledbenik OUR-a G. koje je bilo u sastavu I. a iz kojeg je nastao 1992. godine privatizacijom. Sedište se nalazi u poslovno administrativnom objektu u N.S., Bulevar …, sagrađen na parceli broj …, površine 19ari i 11m2, aktuelno upisanom u LN broj … za KO N.S…, kao vlasništvo Republike Srbije u 1/1 dela, sa pravom korišćenja Grada Novog Sada, takođe 1/1 dela.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava vlasništva, uz obrazloženje da tužilac ne može po pravnom osnovu održaja steći vlasništvo na predmetnoj nepokretnosti jer nije imao ni zakonitu ni savesnu državinu.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Odredbom člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina. Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Članom 30. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Državina pravnih prethodnika tužioca nije bila zasnovana na punovažanom pravnom osnovu koji je neophodan za sticanje prava svojine. Državina nije bila ni zakonita, što se odnosi pre svega na tužioca koji je u svemu nasledio državinski položaj pravnih prethodnika tužioca, u odnosu na spornu nekretninu.

Prema članu 72. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, a savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, pri čemu se savesnost državine pretpostavlja.

Tužilac nema zakonitu državinu, jer pravni prethodnici tužioca nisu imali pravo svojine ni pravo korišćenja na istoj, već samo pravo upravljanja, budući da je nepokretnost bila u režimu društvene svojine. Nosilac prava korišćenja Grad Novi Sad je sporne poslovne prostorije pravnom prethodniku tužioca dao samo na upotrebu bez naknade i bez prava raspolaganja. Imajući u vidu načelo da niko ne može preneti više prava nego što i sam ima, a obzirom da državina pravnih prethodnika tužioca nije bila zasnovana na pravnom poslu neophodnom za sticanje prava svojine, samim tim tužilac koji je stupio na mesto svojih prethodnika ne može steći veća prava nego što su oni imali. Tužilac nema savesnu državinu, imajući u vidu da mu nije moglo biti nepoznato da pravni prethodnici tužioca u odnosu na predmetnu nekretninu nisu imali svojinska ovlašćenja. Imajući u vidu postupak privatizacije, ta činjenica ne bi mogla ostati nepoznata tužiocu, jer navedena nepokretnost nije bila obuhvaćena ugovorom o privatizaciji, niti je tu činjenicu tužilac dokazao. Tužilac nije dokazao da je nepokretnost kupio u postupku privatizacije.

Takođe, tužilac ne može osnovano da se poziva na sticanje prava svojine po osnovu gradnje, budući da je pravni prethodnik tužioca znao da gradi na tuđem zemljištu, odnosno na zemljištu koje je u režimu društvene svojine pri čemu iz stanja u spisima proizilazi da je pravni prethodnik tužioca već jednom vodio postupak protiv Grada Novog Sada kojim je traženo utvrđenje da je pravni prethodnik tužioca nosilac prava korišćenja na zgradi u 148/1000 delova i na zemljištu i da se dozvoli uknjižba prava korišćenja tužioca na pomenutoj zgradi i zemljištu u označenom delu. Međutim taj postupak je pravnosnažno okončan tako što je zahtev tužioca odbijen pravnosnažno.

Imajući u vidu navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tužioca za utvrđenje prava vlasništva na 148/1000 delova sporne nekretnine odbili kao neosnovan, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Pravilnost ovakvog zaključka nižestepenih sudova sa ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju.

Sledom rečenog na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod jedan.

Sud je odbio zahtev drugotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju tužioca kao neosnovan. Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana odgovor na reviziju koji je izjavljen od strane drugotuženog nije bio neophodan, pa u smislu člana 154. stav 1. ZPP, preduzimanje takve radnje je bilo suvišno i nepotrebno.

Iz navedenih razloga je zahtev drugotuženog za naknadu ovih troškova odbijen kao neosnovan i odlučeno je kao u izreci pod dva, u smislu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.