Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu (koja je pogrešno označena kao rešenje) Gž 1827/18 od 13.12.2018. godine, žalbe tužioca – protivtuženog i tuženog – protivtužioca su delimično usvojene, a delimično odbijene i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 220/2015 od 19.02.2018. godine potvrđena u usvajajućem delu za tužbeni zahtev za isplatu 15.000 evra, sa kamatom po stopi utvrđenog od Centralne banke EU od 12.03.2014. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i 95.229,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2014. godine do isplate, u delu odluke kojom je odbijen protivtužbeni zahtev za isplatu 3000,59 CHF (švajcarskih franaka) sa domicilnom kamatom od 16.03.2015. godine do isplate, u delu u kojem je usvojen protivtužbeni zahtev za isplatu 5.851,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2015. godine do isplate i u delu u kojem je odbijen protivtužbeni zahtev za isplatu preko 5.851,62 dinara do 116.400,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2015. godine do isplate, dok je u preostalom delu presuda ukinuta i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi – protivtužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog-protivtužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 12.03.2014. godine sa zahtevom za isplatu 45.946,97 CHF sa domicilnom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, 15.000 evra sa kamatom po stopi utvrđenoj od strane Centralne banke EU sa kamatom od podnošenja tužbe do isplate i 95.229,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2014. godine do isplate. Protivtužba podneta je 15.03.2015. godine, sa zahtevom za utvrđenje da je potraživanje tužioca – protivtuženog u odnosu na tuženog – protivtužioca po osnovu isplaćenih rata na ime ugovora o stambenom kreditu za period od 01.12.2006. godine do 15.11.2014. godine 45.946,97 CHF; za utvrđenje da je potraživanje tuženog – protivtužioca u odnosu na tužioca – protivtuženog po osnovu zakupa stana u ... u ulici ... ..., stan broj ..., za period od 01.12.2006. godine do 31.01.2014. godine ukupno 45.946,97 CHF; sa zahtevom za prebijanje utvrđenih potraživanja do iznosa od 45.946,97 CHF; sa zahtevom da se obaveže tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime duga po osnovu plaćenih rata kredita na ime kirije za period od 01.02.2014. godine do 18.10.2014. godine u periodu korišćenja stana plati 3000,59 CHF sa domicilnom kamatom od 16.03.2015. godine; sa zahtevom da se obavže tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime duga po osnovu plaćenih komunalija u periodu korišćenja stana u ..., plati 116.400,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2015. godine.

U konkretnom slučaju, reč je o imovinskopravnom sporu u kojem tužbeni i protivtužbeni zahtev čine neodvojivu celinu, tako da se vrednost spora procenjuje po ukupnoj vrednosti pobijanog dela. Pobijani deo pravnosnažne presude po tužbi je 15.000 evra i 95.229,84 dinara (821,65 evra), što je ukupno 15.821,65 evra. Pobijani deo pravnosnažne presude po protivtužbi je 3000,59 CHF i 110.549,13 dinara (918,18 evra), što je 3.741 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja protivtužbe. Ukupna vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 19.562,65 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tuženog- protivtužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Napominje se da je pobijana odluka Apelacionog suda u Novom Sadu, pogrešno označena kao rešenje, a treba da bude doneta u formi presude na osnovu člana 390. ZPP, imajući u vidu da je drugostepeni sud odlučujući o žalbama parničnih stranaka, delimično odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu, a delimično ukinuo, tako da je drugostepeni sud dužan da pobijanu odluku ispravi posebnim rešenjem u smislu člana 362. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić