Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca D.K. iz N.S., koga zastupa punomoćnik B.V., advokat iz F., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 4745/14 od 09.10.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca D.K. iz N.S. izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 4745/14 od 09.10.2014.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P br. 2112/08 od 11.04.2008.godine, koja je u pogledu datuma ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 25128/11 od 24.11.2011.godine, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2000.godine pa do isplate, iznos od 140 evra koji predstavlja protivvrednost iznosa od 280 DM sa domicilnom kamatom na iznos od 280 DM od 01.03.2000.godine do 31.12.2001.godine sve preračunato u evro sa tim datumom pa sa kamatom koje ovlašćene poslovne banke u mestu ispunjenja plaćaju na devizne štedne uloge po viđenju na valutu evro za period od 01.01.2002.godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog rada prekršajnih organa ne donošenja rešenja o troškovima prekršajnog postupka isplati iznos od 7.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2002.godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonitog rada prekršajnog organa izazivanja troškova pozivanjem advokata i tužioca radi vraćanja novca koji nije u opticaju isplati iznos od 14.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2004.godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 34.675,00 dinara.

Viši sud u Beogradu je pobijanom presudom Gž br. 4745/14 od 09.10.2014.godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio ispravljenu prvostepenu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da tužiocu isplati iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2000.godine do isplate i iznos od 140 evra koji predstavlja protivvrednost sume od 280 DM sa domicilnom kamatom na iznos od 280 DM od 01.03.2000.godine do 31.12.2001.godine, sve preračunato u evro sa tim datumom pa sa kamatom koju ovlašćene poslovne banke u mestu ispunjenja plaćaju na devizne štedne uloge po viđenju na valutu evro za period od 01.01.2002.godine pa do isplate.

Protiv drugostepene presude u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen reviziju je izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je zasnovao na članu 403. stav 1. tačka 2. ZPP, kojim je propisana uvek dozvoljena revizija, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. sta 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 04.03.2002.godine, radi naknade štete u iznosu od 9.300,00 dinara. U toku spora tužba je preinačena pa je konačno 03.08.2006.godine postavljen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 1.200,00 dinara, iznosa od 140 evra i iznosa od 22.500,00 dinara. Prvostepeni sud je navedene zahteve usvojio. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 1.200,00 dinara i 140 evra koji iznosi predstavljaju vrednost predmeta spora koja se revizijom tužioca pobija.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP u vezi sa članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg ZPP na koju se revident poziva, jer se navedeni zakon u konkretnom slučaju ne primenjuje imajući u vidu odredbu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik rS“ br. 72/11) i odredbu člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14).

Na osnovu izloženog i člana 404. relevantnog ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbaico reviziju tužioca kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.