U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i „VV“ iz ..., koje zastupa Dijana Arsenov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 786/2016 od 08.06.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 786/2016 od 08.06.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 400/12 od 16.11.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev, kojim je zahtevano da se obaveže tužena da tužiocima na ime naknade materijalne štete isplati 13.502.291,00 evra sa kamatom obračunatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od 06.04.2006. godine, kao dana podnošenja tužbe do 25.12.2012. godine, a od navedenog datuma do isplate sa kamatom po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope koju primenjuje Evropska centralna banka na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je zahtevano da se obaveže tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 81.220.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude pa do isplate i zahtev za naknadu troškova postupka u iznosu do 2.525.760,00 dinara. Obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove spora u izosu od 45.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 786/2016 od 08.06.2016. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena navedena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili reviziju tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...55/14), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac AA je manjinski akcionar i generalni direktor likvidirane „GG“ ... i vlasnik sa 50% udela u preduzeću „VV“ ovde tužioca trećeg reda, dok je tužilja BB takođe vlasnik sa 50% udela u istom preduzeću. Tužilac „VV“ je bio najveći pojedinačni akcionar likvidirane „GG“ ... i njen pravni sledbenik, saglasno rešenju Trgovinskog suda u Beogradu VII L br. 492/1 od 29.12.2004. godine. Guverner Narodne banke Jugoslavije je doneo rešenje G 2570 dana 23.08.2001. godine o oduzimanju dozvole za rad „GG“ ... i rešenje G 2571 od 23.08.2001. godine o likvidaciji iste banke. U vreme donošenja ovih rešenja „GG“ je bila u postupku dokapitalizacije imovine, objavljivanjem sedme emisije akcija, koju je odobrila Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, radi obezbeđenja novčanog dela akcijskog kapitala u iznosu od 5.000.000,00 USA dolara. Na osnovu navedenih rešenja guvernera NBJ Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje III L br. 492/01 dana 24.08.2001. godine, kojim je otvorio postupak likvidacije nad „GG“ ... i odredio likvidacionog upravnika banci. Presudom Saveznog suda US br. 905/2001 od 20.11.2001. godine uvažena je tužba likvidacionog dužnika „GG“ ... i poništeno rešenje NBJ G 2571 od 23.08.2001. godine o likvidaciji banke, a presudom Saveznog suda US br. 906/2001 od 20.11.2001.godine poništeno je rešenje NBJ G br. 2570 od 23.08.2001. godine o oduzimanju dozvole za rad GG. Dana 13.12.2001. godine guverner NBJ je doneo odluku G 430 o ponovnom oduzimanju dozvole za rad istoj banci, kao i rešenje G 4431 istog dana o likvidaciji te banke. Rešenjem Privrednog suda III L br. 492/01 od 17.12.2001. godine obustavljen je postupak likvidacije GG ..., otvoren na osnovu rešenja NBJ o oduzimanju dozvole i otvaranju postupka likvidacije GG od 23.08.2001. godine, a rešenjem istog suda pod istim brojem od 17.12.2001. godine otvoren je postupak likvidacije nad GG ... na osnovu novih rešenja NBJ o likvidaciji iste banke i oduzimanju dozvole za rad od 13.12.2001. godine.

Takođe je utvrđeno da je u toku likvidacionog postupka isti likvidacioni upravnik zatražio saglasnost likvidacionog veća za popis i formiranje popisnih komisija za popis dinarskih i deviznih sredstava u blagajni hartija od vrednosti, potraživanja banke, materijalnih i nematerijalnih ulaganja, osnovih sredstava i sitnog inventara banke i potraživanja banke po osnovu kredita, a svakog meseca je sastavljao i podnosio odobrenje likvidacionom veću o predračunu troškova likvidacionog postupka. Likvidacioni upravnik je 11.12.2001. godine izvestio predsednika likvidacionog veća o rezultatima rada propisanih komisija u cilju izrade početnog likvidacionog bilansa i starao se o okončanju započetih poslova likvidacionih dužnika. U završnom izveštaju od 29.12.2004. godine likvidacioni upravnik je predložio zaključenje likvidacionog postupka. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu VII L br. 492/01 od 29.12.2004. godine zaključen je postupak likvidacije nad GG ... i sva sredstva, prava i obaveze ove banke u likvidaciji preneta su na preduzeće „VV“ jer su se svi osnivači tako sporazumeli. Protiv rešenja o zaključenju postupka likvidacije nije izjavljena žalba. Rešenjem Trgovinskog suda od 20.04.2005. godine naloženo je NBS da ugasi tekući račun GG, a likvidacioni upravnik je razrešen dužnosti usled zaključenja likvidacionog postupka.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom presudom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima odbijanjem tužbenog zahteva tužilaca za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Tužioci su u toku postupka isticali da je GG likvidirana usled nepravilnog i nezakonitog rada Narodne banke Jugoslavije, Trgovinskog suda i Saveznog suda i da su likvidacijom banke pretrpeli materijalnu i nematerijalnu štetu. Ukazano je da su odluke guvernera NBJ o oduzimanju dozvole za rad i likvidaciji banke od 23.08.2001. godine pogrešno donete u toku postupka dokapitalizacije banke, (vršene po odobrenju Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište), da je nakon poništaja navedenih odluka guvernera od strane Saveznog suda 20.11.2001. godine prestao osnov za sprovođenje likvidacije i da je u daljem toku postupka privredni sud postupao nezakonito, jer je umesto vraćanja u pređašnje stanje nastavio likvidacioni postupak po novim odlukama guvernera sa istim likvidacionim upravnikom, bez dostavljanja odluka likvidacionom dužniku, uskraćujući mu pravo na ulaganje pravnih lekova i okončanjem postupka likvidacije banke po poništenim odlukama guvernera od 23.08.2001. godine. Takođe je ukazano da je GG pokrenula upravni spor pred Saveznim sudom protiv navedenih odluka guvernera od 13.12.2001. godine ali da je suprotno prethodnom postupanju Savezni sud umesto da sam reši stvar presudom odbio tužbu banke.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Pretpostavka ove odgovornosti je da je šteta prouzrokovana građanima ili pravnim licima, da je pričinjena od strane državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, da postoji uzročna veza između vršenja dužnosti službenog lica i prouzrokovane štete i da je šteta nastupila zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu ili propuštanje njihove primene ili kao radnja protivna običajima i pravilima norme, dok nepravilan rad predstavlja radnje koje nisu u skladu sa opštim normama u vršenju službe, ili delatnosti, kojim je nekome pričinjena šteta. Za štetu po ovom osnovu država odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti.

Odredbama člana 21. stav 1. i 4. Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“ br. 84/89...“Sl. list SRJ“ br. 44/99), važećeg u vreme vođenja spornog likvidacionog postupka bilo je propisano da rešenje o likvidaciji banke guverner NBJ donosi na osnovu odluke o prestanku rada banke, kao i na osnovu konačnog rešenja guvernera NBJ o oduzimanju dozvole za rad banci, i da je nadležni sud dužan da u roku od 3 dana od dana prijema rešenja o likvidaciji banke donese rešenje o otvaranju postupka likvidacije nad bankom. Postupajući po citiranoj zakonskoj obavezi Privredni sud u Beogradu je pokrenuo likvidacioni postupak nad GG kao ovlašćeni organ u skladu sa odredbama člana 156. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, br. 84/89...“Sl. list SRJ“ br. 28/96), a likvidaciono veće i likvidacioni upravnik su sproveli i okončali postupak saglasno članu 157. stav 1, 60. stav 1. i 2., 61, 62, 64 i 138. i 149. istog zakona.

Nakon poništaja rešenja od 23.08.2001. godine guverner NBJ je shodno članu 61. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRFJ“ 46/96) bio u obavezi da najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude donese drugi upravni akt. Prema odredbama člana 157. stav 1. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji odredbe ovog zakona koje se odnose na stečajni postupak shodno se primenjuju i na postupak likvidacije, ako ovim zakonom nije drukčije određeno a prema članu 91. stav 2. istog zakona ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak je ponovo otvoren, pravne posledice stečajnog postuka nastaju početkom dana kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli. Privredni sud je rešenjem obustavio postupak likvidacije usled poništaja odluka guvernera od 23.08.2001. godine i istog dana, (postupajući po zakonskoj obavezi) pokrenuo postupak likvidacije po novim odlukama guvernera NBJ od 13.12.2001. godine. Sprovođenje jedinstvenog postupka likvidacije, nastavljanjem prvobitno započetog, suprotno navodima revizije jeste u skladu sa citiranim odredbama člana 157. stav 1. i 91. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji o pravnim posledicama otvaranja stečajnog odosno likvidacionog postupka. Ovakvo tumačenje propisa čak i kada bi bilo pogrešno, da pravne posledice likvidacije teku od donošenja rešenja 23.08.2001. godine nije moglo biti od značaja za drugačiju odluku u ovoj parnici, obzirom na kasnije donete odluke guvernera NBJ o likvidaciji GG i ishod upravnog postupka po novim odlukama guvernera.

U toku postupka nije bilo sporno da je GG nakon poništaja odluka guvernera o likvidaciji od 23.08.2001. godine vodila upravi spor protiv novih odluka guvernera NBJ od 13.12.2001. godine, a u spisima se nalaze i tužbe ove banke za osporavanje rešenja od 13.12.2001. godine, usled čega nisu prihvatljivi navodi revizije da su nastavkom postupka likvidacije pred Privrednim sudom, prvobitno pokrenutim po rešenju guvernera od 24.08.2001. godine umesto vraćanjem u pređašnje stanje uskraćena prava likvidacionog dužnika za učešće u postupku nakon donošenja odluka guvernera 13.12.2001. godine. Savezni sud nije ponovo poništio odluke guvernera NBJ o prestanku rada i likvidaciji GG od 17.12.2001. godine a tužilac nove presude Saveznog suda nije dostavio sudu iako se na njih pozivao usled čega je pravilno ocenjeno nižestepenim odlukama da nije dokazano nezakonito i nepravilno postupanje Saveznog suda.

Nije od uticaja isticanje revizije da bi dokapitalizacijom u roku koji je odredila Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište bio isključen osnov za likvidaciju banke. Ovaj prigovor je bio od značaja za upravni postupak protiv odluke guvernera u kome GG nije uspela. Osim toga nedovoljnost akcionarskog kapitala nije bio jedini razlog oduzimanja dozvole za rad banke i njenu likvidaciju. Konstatovane nepravilnosti rada banke, prilikom kontrole, izvršene shodno članu 53. Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije su se odnosile na učešće neovlašćenog lica u Upravnom odboru banke, da su posebne rezerve za obezbeđenje banke od potencijalnih gubitaka bile niže od propisanih, da je banka vršila nepravilne kvalifikacije potraživanja nekih dužnika, da je akcionarski kapital bio niži od obaveznog i dr.

Prema članu 2. Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 32/93...72/03) bilo je propisano da je NBJ pravno lice. Takođe članom 5. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 72/03) je propisano da NBS ima svojstvo pravnog lica. Stoga je pravilna i ocena nižestepenih sudova da je zahtev za naknadu štete za rad guvernera NBJ morao biti usmeren prema NBJ odnosno NBS i da u tom delu nema odgovornosti tužene.

Revizijom se pretežno ponavljaju žalbeni navodi tužilaca koji su pravilno cenjeni pobijanom presudom.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić