Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženih dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim BB, kao zakupcem zaključila ugovor o zakupu stana broj ... u Ulici dr ... broj ... u ..., koji je zakupac koristio sa tuženom VV, od novembra 2011. do 20.03.2014. godine, kada su se iz stana iselili. Ugovor o zakupu zaključen je u pisanoj formi i članu 2. ugovoreno je da zakupodavac daje zakupcu na korišćenje pored stambenih prostorija i nameštaj i uređaje evidentirane u primopredajnom zapisniku koji je sastavni deo ugovora, a zakupac je dužan da primljeni stan održava u ispravnom stanju, da ga održava i čuva od kvarova i oštećenja, kao i da snosi troškove popravke koje u stanu na opremi, nameštaju i uređajima prouzrokuje svojom nemarnošću. Inventar stvari od 30.10.2011. godine sadrži 56 tačaka sa potpisom tuženog BB, da je primio na upotrebu stvari koje su popisane u predsoblju, trpezariji, kuhinji, antreu, kupatilu, sobi, manjoj sobi, velikoj sobi i terasi. U zapisniku o nađenom stanju stana, nameštaja, opreme, aparata i uređaja u predmetnom stanu od 22.03.2014. godine, koji su potpisali tužilja i svedoci saslušani u postupku, opisana su oštećenja u stanu i na stvarima. Prilikom sačinjavanja zapisnika o oštećenju stana tuženi nisu bili prisutni. Prvostepeni sud je poverovao iskazima svedoka koji su se izjašnjavali o izgledu stana pre izdavanja u zakup, kao i o stanju stana i stvari nakon iseljenja zakupca, smatrajući da su dati logično i ubedljivo u skladu sa ostalim dokazima. Tužilja je dostavila ponudu – obračun broj .../... od 23.04.2014. godine firme „GG“ u kojoj je na osnovu zapisnika o oštećenju stana data ponuda za sanaciju stana u iznosu od ukupno 290.040,00 dinara i u kojoj su taksativno navedena oštećenja koja treba otkloniti i cene za popravku svakog pojedinačnog oštećenja, na osnovu čega je tužilja opredelila zahtev tužbe u visini izdataka potrebnih za dovođenje stana u ispravno stanje

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da tužilja nije dokazala stanje stana i opreme u stanu u vreme izdavanja stana u zakup tuženima, dok povodom nađenih oštećenja u stanu po njihovom iseljenju nije jasno određeno kako se došlo do traženog iznosa jer je dostavljena ponuda sačinjena paušalno na osnovu zapisnika, a ne na osnovu uvida u stanje na terenu, pri čemu tužilja nije dokazala da je štetu otklonila, tako da visina štete nije mogla biti utvrđena na pouzdan način.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da je prvostepeni sud na osnovu utvrđenih činjenica, pogrešnom primenom pravila o teretu dokazivanja odbio tužbeni zahtev. Predloženim i izvedenim dokazima koje je prvostepeni sud prihvatio tužilja je dokazala osnov odgovornosti tuženih, postojanje i visinu štete, pa je na tuženima bio teret dokazivanja suprotnog u smislu člana 231. stav 3. ZPP. Zato je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za naknadu štete sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 585. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu. Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin, i može je upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom i namenom stvari, pa on odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljenih stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar (član 581. tog zakona).

Kod utvrđenog da su tuženi koristili predmetni stan sa opremom na osnovu ugovora o zakupu, da su se iz stana iselili 20.03.2014. godine, te da su zapisnikom od 22.03.2014. godine, konstatovana oštećenja u stanu, koji su pored tužilje potpisali i saslušani svedoci koji su se pored ostalog izjašnjavali o stanju stana pre izdavanja u zakup, a koje je prvostepeni sud prihvatio i poklonio im veru, te da ponuda – obračun za sanaciju stana od 23.04.2014. godine sadrži taksativno cenu za popravku svakog pojedinačnog oštećenja, pravilno je stanovište drugostepenog suda da je tužilja dokazala osnov odgovornosti tuženih, obim i visinu štete, dok tuženi u smislu člana 231. stav 3. ZPP nisu ponudili dokaze za suprotne tvrdnje.

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete (član 186. ZOO), a odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. stav 1. tog zakona).

Neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kojima se zapravo osporava dokazna vrednost izvedenih i prihvaćenih dokaza, navodima da jedan račun za izvršenu popravku vredi više od ponude za sanaciju stana, te da je bilo nužno izvesti dokaz veštačenjem u pogledu visine pretrpljene štete. Pravo na naknadu štete u novčanom iznosu nije uslovljeno prethodnim otklanjanjem štete od strane oštećenog i dostavljanjem računa, već sud može dosuditi oštećenom naknadu u novcu kada on to zahteva (185. stav 4. ZOO) u visini potrebnih izdataka za otklanjanje oštećenja kako bi se uspostavilo stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Pored toga, načelo slobodne ocene dokaza karakteriše odsustvo zakonom utvrđenih pravila o izboru dokaza i njihovom rangiranju prema dokaznoj snazi. Sud u svakom konkretnom slučaju slobodno formira svoje uverenje o dokazanim odnosno nedokazanim činjenicama, a u postupku se izvode samo oni dokazi koje su stranke predložile, osim ako zakonom nije drugačije propisano jer bi suprotno postupanje bilo protivno raspravnom načelu iz člana 7. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić