Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ilinka Oparica, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1199/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1199/18 od 19.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1199/18 od 19.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1114/16 od 02.11.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužilaca od 23.05.2017. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade štete isplati ukupno 2.048.163,50 dinara i to: tužiocu BB od 1.024.081,75 dinara i tužiocu VV od 1.024.081,75 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati 3.430.033,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2017. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 678.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1199/18 od 19.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda ispravljena rešenjem od 16.01.2018. godine potvrđena u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 … 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilaca radi naknade štete, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan, pa je tuženi obavezan da tužiocima isplati iznose bliže navedene u izreci presude. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 29.08.2014. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioca BB je 1.024.081,75 dinara, u odnosu na tužioca VV je 1.024.081,75 dinara, a u odnosu na tužioca AA je 3.430.033,40 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić