U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navod o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 3. tačka 3., u vezi člana 374. stav 1. i člana 8. ZPP, je neosnovan, jer je ovaj revizijski navod ponovljen žalbeni navod koji je pravilno ocenio drugostepeni sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ranijom presudom Osnovnog suda u Boru P2 118/18 od 06.12.2018. godine, mal. AA je poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. kćerke plaća mesečno 20% od svojih redovnih primanja iz radnog odnosa umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 12.06.2018. godine. U vreme donošenja ove odluke tužilja je bila uzrasta od 13,5 godina i učenica sedmog razreda osnovne škole i bez primanja po osnovu dečijeg dodatka. Zakonska zastupnica je bila radno angažovana i ostvarivala zaradu od 18.000,00 dinara mesečno i sa tužiljom je živela u svom stanu. Tuženi je bio zaposlen sa mesečno zaradom od 65.000,00 dinara do 70.000,00 dinara i nije imao drugih obaveza izdržavanja, živeo je sam u svom stanu u ... . U vreme donošenja prvostepene presude u ovoj parnici mal. AA ima 14,5 godina, s obzirom da je rođena ....2005. godine, učenica je osmog razreda Osnovne škole. Prima dečiji dodatak u mesečnom iznosu od 3.000,00 dinara, njene ukupne mesečne potrebe za ishranom, odećom, obućom, knjigama, školskim priborom, sredstvima za higijenu, za razonodu i slično, iznose 22.000,00 dinara. Zakonska zastupnica tužilje povremeno je radno angažovana na poslovima geronto-domaćice, gde ostvaruje zaradu od 20.000,00 dinara mesečno, a u periodu kada nije radno angažovana na ovim poslovima tada lično pruža usluge nege starih lica i za jedan obilazak ostvaruje naknadu od 1.000,00 dinara, nema novčanih izdataka u vezi stanovanja i drugih obaveza izdržavanja. Tuženi je i dalje zaposlen i ostvaruje redovna mesečna primanja (u avgustu 2019.godine ostvario je zaradu u iznosu od 78.161,37 dinara), ima obavezu izdržavanja prema sadašnjoj supruzi koja nije zaposlena.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili matrijalno pravo kada su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za promenu visine izdržavanja koje je određeno ranijom pravnosnažnom presudom.

Prema odredbi članova 75. i 160. stav 1. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05), dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, kako to propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja, zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njihovih ličnih potreba, ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje, kako je propisano članom 160. stav 3. istog zakona, a visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, saglasno članu 164. istog zakona.

Okolnosti koje je u ranijoj pravnosnažnoj presudi sud cenio prilikom utvrđivanja ukupne potrebe za izdržavanje mal. deteta su se izmenile u pogledu uzrasta

mal. AA, koja je sada starija za jednu godinu, pa su joj i osnovne životne potrebe i potrebe za školovanjem povećane na 22.000,00 dinara mesečno, ali sada ostvaruje i pravo na dečiji dodatak u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Takođe, izmenjene su okolnosti dužnika izdržavanja tako da tuženi, kao otac, sada ostvaruje veću zaradu, ali ima i obavezu izdržavanja supruge koja je nezaposlena, a zakonskoj zastupnici tužilje, kao majci, izmenjene su ekonomske mogućnosti jer je visina njenih mesečnih primanja promenljiva.

Imajući u vidu utvrđene potrebe mal. AA kao i imovinske prilike njenih roditelja, neosnovani su navodi revizije da je bilo osnovano izmeniti raniju pravnosnažnu presudu povećanjem doprinosa tuženog izdržavanju tužilje. Pri oceni potrebe povećanja visine izdržavanja, nižestepeni sudovi su imali u vidu sve okolnosti od značaja za donošenje odluke, kao što su potrebe mal. AA, primanja koja ostvaruje po osnovu dečijeg dodatka, navedene imovinske i životne okolnosti roditelja i njihove nesumnjive mogućnosti da stiču zaradu, pa su pravilno zaključili da je doprinos tuženog, koji je u ranijoj pravnosnažnoj presudi utvrđen u procentualnom iznosu, tako da se uvećava sa svakim povećanjem zarade, adekvatan. U suprotnom, dosuđivanjem veće sume izdržavanja, bila bi ugrožena egzistencija tuženog i lica koje je po zakonu dužan da izdržava, a izostala bi odgovornost roditelja sa kojim dete živi da doprinosi izdržavanju. Naime, na taj način bi gotovo celokupna suma neophodna za izdržavanje mal. deteta bila podmirena doprinosom tuženog, a izostala bi odgovornost drugog roditelja – majke, koja je takođe u obavezi da doprinosi izdržavanju mal. deteta, osim u slučaju potpune nesposobnosti za privređivanje, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić