Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Mihailović, advokat iz ..., protiv tužene BB a.d. iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 66/19 od 13.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 66/19 od 13.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 66/19 od 13.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 597/2018 od 02.10.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba Ugovora o adaptaciji i rekonstrukciji stambenih objekata br. .. člana 5. stav 1. tačka 2. koja glasi: „plati na ime fiksne naknade za obradu i administratiranje kreditnog zahteva iznos u visini od 0,5% obračunat na osnovicu koja predstavlja iznos odobrenog kredita, primenom srednjeg za EUR-o iz kursne liste NBS važeće na dan obračuna, sa dospećem za plaćanje na dan puštanja kredita u tečaj, a čiji iznos je iskazan u planu otplate kredita i bitnim elementima“. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 7.229,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.06.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 34.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 66/19 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredabe Ugovora o adaptaciji i rekonstrukciji stambenih objekata kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužioca, kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj u procentualnom iznosu u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos koji mu je po ovom osnovu odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova do isplate. Ovo zbog toga što tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 0,5% od iznosa odobrenog kredita, koji su tužiocu naplaćeni.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.02.2018. godine, a u njoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 7.000,00 dinara. Podneskom od 10.09.2018. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 7.229,33 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 02.10.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 13.02.2019. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić