.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2234/2015
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužilje D.G. iz B., čiji je punomoćnik J.N., advokat iz K., protiv tuženog D.Ć. iz J., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz K., radi bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 3385/14 od 05.05.2015.godine, u sednici veća održanoj 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA se predlog tužilje da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 3385/14 od 05.05.2015.godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 3385/14 od 05.05.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P br. 1001/13 od 27.05.2014. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, te je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici sa tuženim, suvlasnik sa udelom od ½ na nepokretnostima bliže opisanim ovim stavom izreke, što je tuženi dužan priznati i trpeti da se tužilja po osnovu ove presude, kao suvlasnik, po javnim knjigama može uknjižiti u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje za razliku od dosuđenog do potraživanog udela po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici sa tuženim na ime suvlasničkog udela od ½ na kat. parc. bliže opisanom ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, te je utvrđeno da je prema tuženom tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici sa tuženim, suvlasnik sa udelom od ½ pokretnih stvari bliže opisanih ovim stavom izreke, te da se obaveže tuženi da tužilji na ime suvlasničkog udela na navedenim pokretnim stvarima isplati iznos od 50.638,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2014. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje za razliku od dosuđenog do potraživanog na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 50.638,50 dinara počev od 14.11.1996. godine pa do 27.05.2014. godine. Stavom petim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, te je utvrđeno da je tužilja isključivi vlasnik pokretnih stvari bliže opisanih ovim stavom izreke. Stavom šestim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje za razliku od dosuđenog do potraživanog kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja isključivi vlasnik pokretnih stvari bliže opisanih ovim stavom izreke, te da se obaveže tuženi da tužilji ove stvari preda u državinu ili isplati na ime njihove protivvrednosti iznos od 3.201,00 diinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.1996. godine, pa do konačne isplate, kao neosnovan, kao i na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 2.145,00 dinara i to počev od 14.11.1996. godine pa do 27.05.2014. godine kao dana presuđenja kao neosnovan. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 210.750,00 dinara.
Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br. 3385/14 od 05.05.2015.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u odnosu na odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na vrednost pokretenih stvari od dana prestanka bračne zajednice pa do isplate, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom pozvavši se na član 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužilje razmotrio na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) pa je zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije. Tužilja je u tužbi i konačno u podnesku od 15.05.2014. godine, postavila tužbeni zahtev za isplatu protivrednosti pokretnih stvari sa zakonskom kamatom od 14.11.1996.godine. U skladu sa tim zahtevom je veštak ekonomske struke utvrdio protivvrednost pokretnih stvari na dan prestanka bračne zajednice parničnih stranaka 14.11.1996.godine. Međutim, vrednost pokretnih stvari je trebala biti utvrđena na dan presuđenja kako je to i propisano članom 189. Zakona o obligacionim odnosima, a na koju vrednost se dosuđuje zakonska kamata od presuđenja do isplate. Propust je tužilje što je postavila tužbeni zahtev suprotno navedenom članu 189. ZOO i što je propustila da predloži da veštak izračuna vrednost stvari na dan veštačenja odnosno presuđenja (ove dve radnje moraju da budu u kratkom vremenskom periodu). Tužilja disponira sa parnicom i predlaže dokaze. Nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa ustaljenom sudskom praksom u primeni člana 189. ZOO i zakonske kamate.
Na osnovu člana 404. i 405. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom se pobija samo odluka o zakonskoj zateznoj kamati na vrednost pokretnih stvari, pa takva revizija nije dozvoljena. Ovo zato što se prema članu 28. ZPP, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije, kao vrednost predmeta spora uzima u obzir samo vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pod glavnim zahtevom u smislu navedenih odredaba podrazumeva se zahtev stranke zbog koje se postupak vodi, dok se sporednim zahtevima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Kako se sporedni zahtevi ne uzimaju obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije, to se odluka o sporednom zahtevu ne može samostalno osporavati revizijom.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Predrag Trifunović,s.r.
